Роза

Човек сам и ништа људско ми страно није

Започињући крајем Марсел Сел нас вешто увлачи у радњу. Нестанак насловне јунакиње покретачки је мотив овог романа у роману смештеном у два временска и просторна дела, састављеног од две генерације очева и синова између којих стоји велико неразумевање. Прича о Рози, прича је о целој породици. Прећуткивана и прекрајана, она је једини корен који би могао поднети судбину свих актера и тек кад пронађу праву приповест о њој, суштинску и истиниту, гране овог породичног стабла неће отпасти и стабло се неће урушити.

Написаћеш роман – очево је наређење сину, али и иницијални окидач за откривање породичне сторије. Дучеова Италија и Морисова Белгија укрстиће путеве на неутралном терену – празној хартији која тек треба да се испуни. Идилични предели приморске Италије истински су контраст прљавштини и скучености ваго- на прикаченог на композицију која води у Аушвиц.

Иако тврди да је свој првенац, роман у роману, Розу, писао као филмски сценарио, Марсел Сел је изузетан познавалац људских карактера. Кратким, бритким реченицама износи сам вечне људске истине: права, искрена љубав не познаје границе и савладва све препреке. Човек сам и ништа људско ми страно није, била би порука коју нам овај савремени белгијски писац шаље својим романом.