Тесла: Србин сам
Нова књига Бранислава Станковића доноси документарно сведочанство о једном, наизглед малом, али суштински важном догађају: одбрани идентитета Николе Тесле у академској јавности почетком 20. века.
Повод је предавање професора Хермана Еберта у Минхену, на ком је Тесла погрешно представљен као Мађар, и реакција двојице српских студената који су то јавно и аргументовано оспорили.
У завршној речи самог професора стоји: „Народ који не да да пропадају његови велики људи, ни сам не може пропасти“.
Овај текст постаће симбол ширег питања односа према културном и научном наслеђу. Ово је књига о Тесли, али и о поштовању, памћењу и одговорности према сопственој историји.
Као што сте, господо, чули, Теслин отац, Милутин Тесла, био је српски свештеник, мати му Ђука, такође је из српске свештеничке породице; у Теслиним жилама тече, дакле, чиста српска крв. Захваљујући се господи на поучењу, не могу да не напоменем: народ који поштује своје велике људе, сам је за поштовање!
Бранислав Станковић
Бранислав Станковић рођен је 1967. у Шапцу. Основну школу и гимназију завршио је у Богатићу. Дипломирао је историју на Филозофском факултету у Београду на катедри за Националну историју. Као професор историје радио је у неколико школа у Београду. Од 2001. до 2004. године руководио је етно-парком Совљак у Мачви који је у том периоду ревитализован. Од 2005. до 2014. године био је директор Народног музеја у Шапцу. Као виши кустос данас ради у Народном музеју у Шапцу.
Аутор је књига: Мачва у Другом српском устанку; Срби у Другом светском рату; Suffering of Šabac and Mačva in the Great war; Звонари слободе; Изгубљено наслеђе – дубровачки Срби; Слика једног града, Невиђени Београд у објективу Ристе Марјановића.
Приредио је критичко издање мемоарске грађе: Луја Л. Томсона Повлачење из Србије и Дневник др Ружице Војић.
Аутор је шеснаест изложби од којих наводимо: Јанко Веселиновић – живот и дело (поводом стогодишњице смрти писца), Немачки пропагандни плакат у Србији 1941–1945, Мали велики Париз – утицај француске културе на друштвени и културни живот Шапца од XIX века до почетка Другог светског рата, Немојте нас заборавити, Српски санитет 1914–1918, Звонари слободе – Михаило Пупин и Свети владика Николај, О једној младости…
Снимио је документарни филм Јанко, друго име Мачве.
Поводом стогодишњице обележавања завршетка Великог рата 2018. у Паризу је представио пројекат Немојте нас заборавити.
Добитник је награде „Михаило Валтровић“.










Још нема коментара.