Анатема – по женској линији

Како изгледа живот када тело одузме оно што друштво сматра женском дужношћу?
Може ли наслеђе бити снага чак и кад је болно?

Шест књига Тамаре Сарафијановић Шћепановић одзвања као јединствени, искључиво њен музички акорд, испуњен душом и страшћу. Иако свака књига отвара врата у свој универзум, све заједно дишу истом животном и дубоком емоцијом, у којој снажно пулсира женско искуство – које је ауторка претворила у оружје, утеху и уметност. Она сецира женско наслеђе као проклетсво које се преноси тише од речи, али гласније од крви, разара последње слојеве тишине, која се деценијама таложила у женској души.
Ово је роман о побуни; телу које одбија да буде дефиниција живота која се не уклапа у норму; о женама које се усуђују да раскину са прошлошћу. „Анатема“ разбија наследство ћутања, не тражећи дозволу. Удара у срце. Не описује женску судбину – већ је ослобађа. Не даје одговоре. Даје храброст.

Елизабета Немет

Најпровокативнији – најузбудљивији – најтамнији – најизазовнији роман.
Право емоционално чистилиште.
Ауторка пише оно што други не могу ни да изговоре и одбија да буде тиха. С њом већина читалаца доживљава узбуђења, која их је живот, углавном, поштедео.
Женско проклетство и траума — од које би побегле и грчке богиње, због немогућности да роде после двадесете — не претварају се у мелодраму, већ у снажну, болну и хипнотичну женску исповест.

Небојша Драгојевић