Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века
Избор текстова из архивске грађе Марка Јачова
Одабрала и превела са латинског и италијанског др Снежана Вукадиновић
Предговор: Академик Василије Крестић
Ватикански архив представља један од најзначајнијих извора за проучавање европске и балканске историје. Књига СПИСИ ТАЈНОГ ВАТИКАНСКОГ АРХИВА XVI–XVIII ВЕКА доноси избор докумената који осветљавају положај Срба у Далмацији и на ширем простору Балкана.
Ово издање заснива се на грађи коју чува ватикански архив. Реч је о извештајима, дописима и записима упућеним папи и кардиналима. Документи потичу из периода од XVI до XVIII века. Иако писани службеним и дипломатским језиком, откривају бројне детаље из свакодневног живота. Из ових текстова сазнајемо о верским приликама, политичким односима и друштвеним тензијама. Посебно је наглашена улога Срба православне вере на просторима под различитим утицајима. Ватикански архив бележи и мисионарске активности, као и покушаје верског утицаја и преобраћења.
Документи показују колико су идентитети били сложени. На истом простору сусрећу се православна, католичка и исламска традиција. Ови извори сведоче о животу на граници царстава и култура. Истовремено, говоре о истрајности у очувању сопственог идентитета.
Посебна вредност књиге лежи у томе што доноси преводе са латинског и италијанског језика. Ватикански архив је дуго био доступан само уском кругу истраживача, а овим издањем та грађа постаје доступна широј научној и читалачкој јавности.
Ватикански архив као историјски извор
Ватикански архив чува драгоцене податке о односима између Балкана и Папске столице. Ова књига представља важан допринос истраживању историје Срба у Далмацији. Истовремено, она помаже у разумевању ширих историјских процеса.
Књига је намењена историчарима, студентима и истраживачима. Корисна је и свима који се интересују за српску историју, архивску грађу и улогу Ватикана. Представља подстицај за нова истраживања и тумачења прошлости.
Погледајте и друга издања из категорије Историја.
Марко Јачов
Снежана Вукадиновић
Снежана Вукадиновић, рођена је 1964. године у Оџацима. Академ-
ску каријеру започела је 1995. године са запослењем у Карловачкој гим-
назији – Сремски Карловци као професор латинског и старогрчког јези-
ка. Од 2004. године радила је као сарадник у настави на Филозофском
факултету у Новом Саду. Магистрирала је 2006. године на Одсеку за
српски језик и књижевност у Новом Саду, са темом „Упоредне судбине
два хероја: Херакле и Марко Краљевић“. Од 2007. до 2013. године радила
је као асистент на Одсеку за историју Филозофског факултета у Новом
Саду. Исте године је и докторирала на Катедри за класичне језике у Бе-
ограду са темом „Антички мит као историјска метафора у песништву
Клаудија Клаудијана“. Од 2014. до 2019. године радила је као доцент
класичне филологије на Одсеку за историју Филозофског Факултета у
Новом Саду. Од 2019. године ради као професор класичне филологије на
истом факултету. Од 2023. године покреће по први пут на Медицинском
факултету у Новом Саду предмет класични језици у медицинској терми-
нологији.
Истражује античку и српску епику, античку митологију и
религију и компаративну књижевност.









Још нема коментара.