Никола Тесла – моја мотивација
У делу су представљена врло комплексна питања одрастања и живота, па се роман чита у даху.
Контрасти у дискурсу и емоцијама су моћни, и управо они рађају нову светлост у коју дечак улази из магле неприлагођености и неразумевања. Сазнање о Николи Тесли делује на Петра као да се слап Нијагаре појавио и распршио у дугиним бојама у току говора чика Ђуре који је дечаку причао причу о генију Тесли и његовим изумима. Од тога момента Никола Тесла постаје моћна скулптура у свести дечака Петра. Ова визија скулптуре постаће водиља која освешћује Петра и даје му путоказ, светлост за живот.
Савршена књижевна техника повезује више тематских, просторних и временских нивоа према врхунском пиједесталу, где књижевни капацитет аутора Николе Лончара и Татјане Куљача бриљира моћним познавањем материје о Николи Тесли и систематичности која је својствена најбољим универзитетима света.
проф. Радмила Сатарић
Никола Лончар
Никола Лончар је рођен 1954. године. Он је проналазач, оснивач и председник Теслине научне фондације из Филаделфије, и чувар лика и дела Николе Тесле у САД-у и шире.
Још у дечачком добу је учествовао на изложбама и сајмовима посвећеним проналазаштву у СФРЈ, на којима је презентовао своје изложбе. у Америку је отишао 80-их, са мисијом ширења знања о Тесли код људи који тамо живе. Уочи распада јужнословенске федерације и почетка рата, вратио се са породицом у Србију и покушао да развије посао у вези са безбедношћу и заштитом имовине. Стога га је ангажовао Саобраћајни институт ЦИП, са којим је осмислио преко тридесет нових производа у области безбедности. Избијање рата и санкције га приморавају да све напусти и да се врати у САД. Данас је Лончар је познат као човек који је заслужан за већу присутност садржаја о Николи Тесли у силабусу америчких школа и који неуморно ради на томе да до тога дође и у српским школама оснивањем „Теслиних научних клубова”.
Никола је и бивши приватни детектив, чија је специјалност била утврђивање на који су начин изведене крађе. Богатог искуства, 1986. године је у Филаделфији покренуо фирму која се бави обезбеђењем. Убрзо поставши свестан мањкавости приватних сигурносних система, креирао је софистицирани уређај за закључавање ради ефикаснијег откривања провала. За овај проналазак награђен је субвенцијама Технолошког центра ,,Бен Френклин“, државе Пенсилваније и Златном медаљом Николе Тесле. Лончар поседује завидну колекцију брава, сензора и аларма, а у слободно време се између осталог бави дизајнирањем нових производа.
Људи сличних афинитета и поштовања према Николи Тесли окупили су се на научников рођендан 10. јула 2004. године са намером промовисања наслеђа које је он завештао човечанству и ради повезивања проналазача заинтересованих за његов рад. Они су основали Клуб проналазача „Никола Тесла”, који ће касније бити преименован у Клуб „Никола Тесла”, а потом, на Божић 2010, званично прерасти у Теслину научну фондацију (ТНФ). За председника је изабран управо Никола Лончар.












Још нема коментара.