Стотину дана без Лили
Кроз сто поглавља, Алијенор Деброк, води читаоца кроз стварну потрагу за изгубљеном Лили, али и кроз идентитетску потрагу обе јунакиње, које само заједно чине целину.
Лице и наличје близаначке констелације, Линда и Лили, рођене истог дана, започињу своје необично пријатељство. Улогу успешне списатељице судбина додељује сензуалној Лили, док мушкобањасту Линду дочекују само учтиве одбијенице. Где престаје једна почеће она друга све до самог краја – коначног укрштања њихових идентитета.
У потрази за несталом Лили, Алијенор ће нас, својим модерним стилом ван сваког жанровског одређења, кроз лик нараторке Линде, провести кроз Русију, Париз и Америку, постављајући важна егзистенцијална питања, и из угла феминистичких теорија покушати да осветли положај жене и њених права, а све то упаковаће у врхунски уметнички израз.
Ово је роман без романа; ово је пут без краја и време ван времена – ово је нешто што се чита без предаха.
„Обећала сам себи да никада нећу прочитати оно што сам написала претходног дана. Писала сам свако ново поглавље не бринући за претходна јер сам желела да имам, када се наврши стотину дана, изненађење да имам завршену књигу пред собом, а да у њој нисам променила ни један једини ред.“
Алијенор Деброк
Алијенор Деброк (1983, Монс) белгијска је књижевница, новинарка и професор савремене књижевности. Писањем се бави од најраније младости, један је од најуспешнијим савремених белгијских аутора млађе генерације и добитница је бројних књижевних награда. Докторирала је на историји уметности и имала је више стипендија за своје стручно усавршавање.
Пише романе, кратке приче и есеје. За збирку прича Тихим гласом награђена је 2017. наградом „Франц де Вевер“. Кроз тринаест новела списатељица суочава своје јунаке са сумњом која прати материнство и двозначност чина доношења на свет једног новог бића. Када жена постане мајка, често се парови растају, губе се пријатељице, патња тела меша се са радошћу рађања.
Њен први објављени роман Трећи дивљак био је номинован за награде „Премијера“ и „Клуб књижара“. У питању је роман који говори о случајном сусрету једне младе жене, помало затворене, и једног успешног ствараоца, што је послужило као изговор за романтично-романсијерски заплет који иронично посматра књижевне родове. Наслов књиге је алузија на заштиту животне средине и на дивљи део који прати писање саме књиге.
Деброкова се изјашњава као феминисткиња и присталица теорије полиаморије, а такође је и мајка две девојчице. У својим делима говори о проблемима који је заокупљају како у приватном, тако и у професионалном животу.
Стотину дана без Лили други је роман Алијенор Деброк, занатски веома добро написан и осмишљен да побуди пажњу читаоца, да га узбуди, остави без даха и
наведе на размишљање.










Још нема коментара.