Алијенор Деброк

Алијенор Деброк (1983, Монс) белгијска је књижевница, новинарка и професор савремене књижевности. Писањем се бави од најраније младости, један је од  најуспешнијим савремених белгијских аутора млађе генерације и добитница је бројних књижевних награда. Докторирала је на историји уметности и имала је више стипендија за своје стручно усавршавање.

Пише романе, кратке приче и есеје. За збирку прича Тихим гласом награђена је 2017. наградом „Франц де Вевер“. Кроз тринаест новела списатељица суочава своје јунаке са сумњом која прати материнство и двозначност чина доношења на свет једног новог бића. Када жена постане мајка, често се парови растају, губе се пријатељице, патња тела меша се са радошћу рађања.

Њен први објављени роман Трећи дивљак био је номинован за награде „Премијера“ и „Клуб књижара“. У питању је роман који говори о случајном сусрету једне младе жене, помало затворене, и једног успешног ствараоца, што је послужило као изговор за романтично-романсијерски заплет који иронично посматра књижевне родове. Наслов књиге је алузија на заштиту животне средине и на дивљи део који прати писање саме књиге.

Деброкова се изјашњава као феминисткиња и присталица теорије полиаморије, а такође је и мајка две девојчице. У својим делима говори о проблемима који је заокупљају како у приватном, тако и у професионалном животу.

Стотину дана без Лили други је роман Алијенор Деброк, занатски веома добро написан и осмишљен да побуди пажњу читаоца, да га узбуди, остави без даха и
наведе на размишљање.