Повратак отуђеног срца
Празнина кобне лепоте
Шифра производа: 31221
Преузмите одломак: 
Аутор: Исидора Ђоловић
Број страна / Повез / Писмо:
253 / Броширан / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-2603-2
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,100.00 RSDЦена са попустом:
935.00 RSD
Празнина кобне лепоте као књижевно теоријски диптих
Две централне теме – психологију у типологију књижевних ликова – логички и поетички повезују не само епоха (нео)романтизма, њено наслеђе и један од стваралаца (Милош Црњански), већ пре свега бављење бајроновским јунаком и фаталном женом као књижевно-уметничким феноменима, из угла најкарактеристичнијих чинилаца.
Проклетство издвојености лепоте, морална амбиваленција, однос колектива према изузетном појединцу, (по)грешне одлуке, питања слободе, обухваћени су разматрањем једног романа, четири драме и, успутно али нипошто узгредно, још неколико дела српске књижевности која се, барем у овом светлу, релативно ретко налазе у фокусу интересовања тумача.
Прва целина се односи на роман Друга књига Сеоба сагледан из угла романтичарске традиције, пре свега обликовања Павла Исаковича као бајроновског типа јунака и пресудног присуства мотива мртве драге.
Други део књиге разматра фигирацију принципа женскости и женствености на примерима јунакиња драма Јелисавета, кнегиња црногорска Ђуре Јакшића, Максим Црнојевић Лазе Костића, Краљева јесен Милутина Бојића и Маска Милоша Црњанског.
Исидора Ђоловић
Исидора Ђоловић је рођена 1988. године у Чачку, где је завршила Гимназију (друштвено-језички смер). На београдском Филолошком факултету дипломирала je Српску књижевност и језик са општом књижевношћу (компаратистиком), завршила мастер студије и докторирала из исте области.
Објављивала је научне радове, есеје, рецензије, приказе, књижевне критике и репортаже у више зборника, часописа и листова, као и на порталима, бавећи се темама из различитих уметности, културе, друштвено актуелних и историјских појава.
Годинама хонорарно или волонтерски сарађује са неколико издавачких кућа као лектор и књижевни критичар.
Живи у родном граду, где сарађује са неколико установа културе као водитељ и(ли) реализатор књижевних програма, предавања, радионица, аутор репортажа.
Верује да се на Чернишевсково „Шта да се ради”, уместо помирљиве тачке увек ставља – трагалачки упитник.
Још нема коментара.