Рођен у Доњем Љубешу код Алексинца 5. новембра 1910. године, Живомир Младеновић школовао се у гимназијама у Алексинцу и Крушевцу, студије књижевности на Филозофском факултету у Београду уписао је давне 1930, а дипломирао 1934. године. Усавршавао се у Прагу (1932) и на Сорбони у Паризу (1936/37), а споменуту тезу о Јовану Скерлићу у комисији, којом је председавао Александар Белић, одбранио и објавио 1940. године. Након Другог светског рата радио је у Институту за књижевност (касније укинут), а потом прешао у Одбор за народне умотворине при САНУ, где је провео читав свој радни век, до пензионисања, као научни саветник. Био је професор по позиву на универзитетима у Кембриџу 1970/71. (Енглеска) и у Америци (Флорида, Беркли, Индијана, Харвард и Колумбија, 1976).
Биографија професора Младеновића јединствена је порука човека који је проживео читаво једно столеће и припадао самој нашој интелектуалној елити. Она истовремено сведочи о његовом релативном [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.
