Необавезна лектира
Нема на залихама
Вислава Шимборска песникиња и нобеловац, скоро четврт века радила је као секретарица краковског „Књижевног живота“. Крајем шездесетих година почела је у рубрици „Необавезна лектира“ да пише фељтоне о књигама о којима други из редакције нису хтели да пишу, а које су издавачи из целе Пољске слали. Њени фељтони наишли су на велико интересовање читалачке публике и тиражи књига под насловом Необавезна лектира ( том I-IV) били су неколико пута већи од њених песничких збирки, за које је добијала највећа домаћа и страна признања, закључно са Нобеловом наградом.
У овом новом избору и преводу Бисерке Рајчић изабрани су текстови о делима Фридриха Ничеа, Карла Густава Јунга, Ериха Фрома, Карела Чапека, Исидоре Данкан, Чарлија Чаплина…
Вислава Шимборска
Вислава Шимборска, пољска песникиња, фељтонисткиња, преводитељка, члан Удружења пољских писаца, пољског Pen-cluba, Пољске академије уметности, носилац најзначајнијег пољског признања Орден белог орла, почасни члан Америчке академије уметности и књижевности, добитник Гетеове награде, Хердерове награде, Нобелове награде и низа локалних, рођена је 2. јула 1923. године у Провенту, а умрла 1. фебруара 2012. у Кракову.
Основну и средњу школу завршила је у Кракову. Кратко је студирала полонистику и социологију, али ниједне студије није завршила. Дебитовала је 1945. године песмом Тражим реч. 1952. објавила је своју прву збирку Због тога живимо. Од 1953–1981. радила је у часопису Књижевни живот, као секретар редакције, уредник поезије и аутор фељтона насловљених са Необавезна лектира. Поред поезије и фељтона писала је лимерике.
Превођена је на педесетак језика. 1996. добила је Нобелову награду. Објавила је следеће песничке збирке: Због тога живимо, Питања постављана себи, Дозивање Јетија, Со, Да умреш од смеха, Сваки случај, Велики број, Људи на мосту, Крај и почетак, Тренутак, Две тачке, Овде, Довољно, као и више избора поезије, које је углавно састављала сама; 5 књига фељтона насловљених са Необавезна лектира, а 2015. у једном тому. Све њене збирке и фељтони преведени су на српски.
Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века
Повратак отуђеног срца







Катарина – :
Предивна, топла искрена и спонтана. Волим што је толико лако уочљиво колико Шимборска воли и читање и писање!
Јована – :
Обавезна лектира за све који желе да пишу приказе књига
Jovan M. – :
Volim Šimborsku i njen blistav um i oštru duhovitost. Volim kako je jasnoi postavila da ističe razmišljanje prije ne razmisljanja. Čak i kada se nije slagala sa nečim, to je radila na način koji je otkrivao više konsturktivnu liniju razmišljanja. U svom uvodu objašnjava da čak i iz glupih knjiga možemo nešto naučiti – i destiluje sopstveno učenje za nas.
Zaljubljen sam i sve preporuke!!