Данац
Red in blue трилогија
Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века
Застарелост хуманистичких идеала
Шифра производа: 31141
Преузмите одломак: 
Едицијe: Политика, Социологија
Аутор: Жељко Симић
Број страна / Повез / Писмо:
527 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2517-2
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 2,590.00 RSDЦена са попустом:
2,201.50 RSD
Савремени свет као слом хуманистичких идеала
Изабрани огледи из филозофије и социологије права и политике, логички спрегнути насловом Застарелост хуманистичких идеала, могу код смотреног читаоца изазвати негодовање, па и оштро негирање. На први поглед, пракса конституционализма као да је присвојила и канонизовала оне идеале који су рођени још у античкој Грчкој, операционализовани у римском праву, да би свој врхунац доживели у соба ренесансе и просветитељства. Слика постмодерног света доказује да су узвишене политичке и правне вредности античког света у нашем савремеништву доживеле драматичну компромитацију и слом. Имајући у виду запањујуће савремене преображаје „правне државе” у оне у којима је могућно да се правне норме саобразе тренутној персоналној политичкој (само)вољи и „легитимним” интересима корпорацијског капитала, питање угрожености слободе под окриљем права јавља се као кључно за опстанак, развој и општеобавезност правно-нормативног поретка, или, још прецизније, за његово универзално важење: супремација „дубоке државе” у данашњем свету сведочи о тихом одумирању оних хуманистичких идеала који су доскора важили као неприкосновени, а у корист „људи без лица”.
Посматрано из те перспективе, „застарелост хуманистичких идеала” чини се, нажалост, потпуно реалистичном. Стиче се утисак да књига Гинтера Андерса Застарелост човека, писана средином минулог века, није схваћена довољно озбиљно и мисаоно опомињуће: јер, Човек је, обездуховљен и слепо заведен изданцима свог „чеда” – техницизма, крочио на пут без повратка.
проф. др Жељко Симић
Жељко Симић
Проф. др Жељко Симић, филозоф, социолог, правник, теоретичар уметности, књижевни критичар и преводилац. У својим књигама, студијама и огледима бави се граничним питањима антропологије, филозофије и психологије сазнања, епистемологије, социологије знања, правне историје, психијатрије, гносеологије и метапсихолошким аспектима постмодернитета. Приређивач је неколико зборника и монографија посвећених делима најзначајнијих књижевника, ликовних уметника, музичких композитора, психолога и психијатара. Редовни је професор на ФПСП у Београду, и на другим факултетима у земљи и иностранству. По позиву предаје на Правном факултету Универзитета у Београду. Радови су му превођени на француски, енглески и руски језик. Члан је удружења књижевника Србије, као и других домаћих и страних асоцијација.
Главна дела: Идеолошко читање романа, У противставу, Преображаји тоталитарне свести, Филозофија модерне психе, Антрополошка епистемологија епохе, Јунг и хришћанство, Манифест Жижек, Уликс и пост-постмодерна, Матија – ровачка онтологија и пост-постмодернизам, Путеви од Ничеа, Огледи из антропологије српске књижевности, Судбина српске духовности, Медитација над Лајбницом, Слободан Цица Перовић и Феномен Микија Манојловића.
Аутор је студија: „Хајдегер и идејна технологија техницизма”, „Mill and Popper: The Boundaries of Freedom and ’Open Society and Its Enemies’”, „Aporia of Liberal and Democratic Political Philosophy”, „Levi-Stross between Methodology and Ontology”, „Бодријар или емитовање суштине”, „Витгенштајнова ’идеолошка’ антиципација” и др.
Држао је предавања на универзитетима у земљи и иностранству. Учествовао је на научним и политичким симпозијумима у Мадриду, Риму, Барселони, Билбау, Паризу, Лондону, Москви и другим центрима. Добитник је Плакете Београдског универзитета, Вукове награде, Награде Београдског сајма књига, Просветне награде за књигу године, Златног беочуга КПЗБ-а и других.
Још нема коментара.