Сатански танго у проклетој авлији
У распону од Ириса у Берлину Милоша Црњанског до Гилијамовог Бразила, од Андрићеве Проклете авлије до волшебног Сатанског танга Беле Тара, Жељко Симић надахнуто и суверено, светски и српски, прати, тумачи и оригинално унапређује онај ток савремене стваралачке мисли која се бори да поново успостави изворну повезаност с бићем. Годи сазнање колико су вредан, а досад недовољно запажен допринос том охрабрујућем току дали неки од најистакнутијих писаца модерне и савремене српске књижевности.
Проф. др Дарко Танасковић
„… и шта ту има да се образлаже кад се напросто види. Жељко Симић се види. Он себе и даје на увид. Смотрен читалац осјети (непогрешиво) – ту душа готово да пипа свој облик. И на очи крилати. (…) Читајући Ничеа, Лајбница, и опричавајући их, она прича себе – увијек излаже ’једну осјетилност’ која претходи логосу, која је у коријену мишљења.“
Проф. др Зоран Арсовић
Изузетно опремљен за иницијацију догађаја, наоружан знањем и образовањем као најјачим оружјем in toto, али и сам опскрбљен самосвојним талентом за минуциозне и суптилне анализе Бећковићевих стихова – талентом који сведочи о сопственој уплетености у поетски дискурс – у делу Матија Жељко Симић на аутентичан и оригинални начин покреће до сада скоро нетакнуте нити збирки Међа Вука манитога, рече ми један чоек, Лела и куку и Кажа.
Проф. др Богдана Каљевић
Жељко Симић
Проф. др Жељко Симић, филозоф, социолог, правник, теоретичар уметности, књижевни критичар и преводилац. У својим књигама, студијама и огледима бави се граничним питањима антропологије, филозофије и психологије сазнања, епистемологије, социологије знања, правне историје, психијатрије, гносеологије и метапсихолошким аспектима постмодернитета. Приређивач је неколико зборника и монографија посвећених делима најзначајнијих књижевника, ликовних уметника, музичких композитора, психолога и психијатара. Редовни је професор на ФПСП у Београду, и на другим факултетима у земљи и иностранству. По позиву предаје на Правном факултету Универзитета у Београду. Радови су му превођени на француски, енглески и руски језик. Члан је удружења књижевника Србије, као и других домаћих и страних асоцијација.
Главна дела: Идеолошко читање романа, У противставу, Преображаји тоталитарне свести, Филозофија модерне психе, Антрополошка епистемологија епохе, Јунг и хришћанство, Манифест Жижек, Уликс и пост-постмодерна, Матија – ровачка онтологија и пост-постмодернизам, Путеви од Ничеа, Огледи из антропологије српске књижевности, Судбина српске духовности, Медитација над Лајбницом, Слободан Цица Перовић и Феномен Микија Манојловића.
Аутор је студија: „Хајдегер и идејна технологија техницизма”, „Mill and Popper: The Boundaries of Freedom and ’Open Society and Its Enemies’”, „Aporia of Liberal and Democratic Political Philosophy”, „Levi-Stross between Methodology and Ontology”, „Бодријар или емитовање суштине”, „Витгенштајнова ’идеолошка’ антиципација” и др.
Држао је предавања на универзитетима у земљи и иностранству. Учествовао је на научним и политичким симпозијумима у Мадриду, Риму, Барселони, Билбау, Паризу, Лондону, Москви и другим центрима. Добитник је Плакете Београдског универзитета, Вукове награде, Награде Београдског сајма књига, Просветне награде за књигу године, Златног беочуга КПЗБ-а и других.












Још нема коментара.