Зазидана
Шта значи бити зазидана у телу, у улози, у очекивањима?
Маријa Кртинић Вецков разграђује слике које су о жени вековима градили други – књижевност, друштво, традиција – и враћа искуство тамо где му је место: у тело, у свакодневицу, у лични глас.
Не пристајући на тишину, песникиња пише директно без улепшавања и без страха од тема које се често прећуткују. Њена поезија отвара простор за женско искуство у свој његовој сложености: од телесности и интиме до притиска друштвених улога и стереотипа који се преносе генерацијама.
Сигурно носиш мушко
знам ја то да препознам
а код тебе се види на први поглед.
Женско ти испије сву лепоту,
посиса је к’о крв
што ти после читавог живота пијеЗашто си ме родила?
Што ме ниси мушким направила?
Стихови из ове збирке умеју да буду и иронични и оштри, али и изузетно лични као разговор који је предуго одлаган.
Реци ми да ли си
икада седео
у соби препуној
проницљивих мушкараца
спреман да попијеш бочицу
арсеника
само да не умреш
од досаде.
Зазидана је поезија која преиспитује оно што се подразумева, руши наметнуте представе и отвара питања о идентитету, телу и слободи.
Кад од поезије очекујеш више од риме и лепог стиха, онда читаш Зазидану Марије Кртинић Вецков.
„Ево још једне песникиње која руши табуе који се везују за жену, њену друштвену улогу и инструментализацију у српској поезији. Ако су табуи везани за женску сексуалност донекле нарушени, питања која се тичу женског доживљаја сопствене телесности и биолошких преференција, остала су недодирљива. Марија Кртинић се бави управо тиме полазећи од биолошких (анатомских) функција женског тела, демистификујући стадијуме и процесе кроз које пролази у различитим ситуацијама. Она то чини готово натуралистички, живо, без улепшавања и поетизовања, отворено и смело називајући ствари правим именом.“
– Радмила Лазић
Марија Кртинић Вецков
Марија Кртинић Вецков (1986, Смедеревска Паланка) дипломирала је Општу књижевност и теорију књижевности на Филолошком факултету у Београду. Дуго година радила је као новинарка рубрике за културу дневног листа Данас. Добитница је награде Вип Искорак за новинарску изузетност и популаризацију уметничке игре у Србији.
Прозу и поезију објављивала је у књижевним часописима, зборницима и на порталима. Рукопис збирке песама „Зазидана“ нашао се у ужем избору за награде за младе песнике „Новица Тадић“ и „Мак Диздар“. Добитница је награде „Лаза К. Лазаревић“ за најбољу савремену приповетку у 2021. години, а по мотивима награђене приче „Успомена из Сокобање“ снимљен је и истоимени кратки филм у режији Душана Поповића и продукцији Културног центра Шабац. За причу „Позив“ добила је прву награду на књижевном конкурсу „Тренутак кад је мени почео рат“ у организацији Форума ЗФД. Рукопис збирке кратких прича „Материце“ изабран је као победнички на конкурсу Студентског културног центра Крагујевац за 20. коло едиције „Првенац“. Књига је објављена 2022. у издању издавачких кућа Трећи Трг и Сребрно дрво и СКЦ Крагујевац.
Однедавно живи у Норвешкој.
Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века







Milica – :
Veoma zanimljiva knjiga. Dopao mi se način na koji pesnikinja veoma otvoreno i slobodno piše o mnogim temama koje su idalje tabu, poput ženske seksualnosti i telesnosti. Autorka piše bez parodona a to mi se veoma dopalo.
Анастасија – :
Рекла бих да ову кљуигу доживљавам и као шаљиву и озбиљну у исто време. Кажем то јер песникиња пише о веома занимљивим табу темама и женском доживљају света и себе, али о томе прича веома отворено. Ствари назива правим именом и прича о њима веома реално. У питању је исксутво савремене жене која је свега свесна: и свог положаја, и своје природе, и своје прошлости. И доста јој је свега… Препоручила бих ову књигу свим девојкама, јер можда их подстакне на неко другачије размишљање, као што је мене.