Време после времена

Најновија књига поезије Беисе Романић насловљена је аутентичним насловом ,,Време после времена“. Овај наслов носи дубоку филозофску и поетску симболику, нарочито ако се узме у обзир да га потписује ауторка у зрелој доби живота… Први слој значења указује на промишљање о пролазности – о тренутку када се „време“, у људском, свакодневном смислу, већ на неки начин исцрпело. То може бити период после бурног животног пута, када песникиња више не мери живот календарским данима, већ унутрашњим трајањем, сећањем, тишином и духовним миром… Други слој тумачења наслова може се односити на метафизичко време, оно које постоји „после“ стварности – у вечности, уметности или у души. „Време после времена“ тада означава наставак постојања кроз реч, песму и мисао, кроз оно што превазилази смрт и пролазност тела… Трећи могући угао је лично искуство ауторке. Песникиња можда говори из тачке где се свакодневне бриге и световни ритмови повлаче, а остаје чиста суштина постојања – време које више не мери сат, већ осећај, спознаја и поезија… У целини, наслов „Време после времена“ сугерише мирну зрелост, духовно надилажење граница живота, али и веру да уметност и мисао настављају трајати када све друго стане.

Кроз метафоре и симболе, песникиња изражава борбу против заборава, јер права љубав не нестаје – она живи у сећању, песми и души.

Порука песникиње и песама је да је поезија вечни извор надахнућа и духовне лепоте, која повезује све људе… Мост између света, неба и човечанства. Она храни душу и подсећа да су љубав и слобода највеће вредности духа. Обнавља веру у уметност и љубав…

Време ће показати да је Беисина књига ,,Време после времена”, ванвременска и да ће њена вредност расти у будућности.

Мирјана Штефаницки Антонић