Жељко Симић

Проф. др Жељко Симић, филозоф, социолог, правник, теоретичар уметности, књижевни критичар и преводилац. У својим књигама, студијама и огледима бави се граничним питањима антропологије, филозофије и психологије сазнања, епистемологије, социологије знања, правне историје, психијатрије, гносеологије и метапсихолошким аспектима постмодернитета. Приређивач је неколико зборника и монографија посвећених делима најзначајнијих књижевника, ликовних уметника, музичких композитора, психолога и психијатара. Редовни је професор на ФПСП у Београду, и на другим факултетима у земљи и иностранству. По позиву предаје на Правном факултету Универзитета у Београду. Радови су му превођени на француски, енглески и руски језик. Члан је удружења књижевника Србије, као и других домаћих и страних асоцијација.

Главна дела: Идеолошко читање романа, У противставу, Преображаји тоталитарне свести, Филозофија модерне психе, Антрополошка епистемологија епохе, Јунг и хришћанство, Манифест Жижек, Уликс и пост-постмодерна, Матија – ровачка онтологија и пост-постмодернизам, Путеви од Ничеа, Огледи из антропологије српске књижевности, Судбина српске духовности, Медитација над Лајбницом, Слободан Цица Перовић и Феномен Микија Манојловића.

Аутор је студија: „Хајдегер и идејна технологија техницизма”, „Mill and Popper: The Boundaries of Freedom and ’Open Society and Its Enemies’”, „Aporia of Liberal and Democratic Political Philosophy”, „Levi-Stross between Methodology and Ontology”, „Бодријар или емитовање суштине”, „Витгенштајнова ’идеолошка’ антиципација” и др.

Држао је предавања на универзитетима у земљи и иностранству. Учествовао је на научним и политичким симпозијумима у Мадриду, Риму, Барселони, Билбау, Паризу, Лондону, Москви и другим центрима. Добитник је Плакете Београдског универзитета, Вукове награде, Награде Београдског сајма књига, Просветне награде за књигу године, Златног беочуга КПЗБ-а и других.