Васиљ Махно

Песник Васиљ Махно рођен је у Чорткиву, у украјинској области Тернопољ, 1964. године. Након завршених студија на Педагошком институту у Тернопољу, дипломирао је књижевност и радио као предавач на колеџу. Његова докторска дисертација о Богдану-Игору Антоничу, једном од најистакнутијих представника украјинског модернизма, објављена је 1999. године.

Његове ране збирке поезије, као што су Књига брда и часова (1996) и Фебруарске елегије и друге песме (1998), припадају истој модернистичкој традицији.

Аутор је девет збирки поезије, међу којима су Зимска писма и друге песме (Winter Letters and Other Poems), у преводу Ореста Поповича (Spuyten Duyvil, 2011), и Желим да будем џез и рокенрол (I want to be Jazz and Rock’n’Roll, Тернопољ, Крок, 2013).

Објавио је и две књиге есеја: Културни и рекреативни парк меморијала Гертруде Стајн (The Gertrude Stein Memorial Cultural and Recreation Park, 2006) и Рог изобиља (Horn of Plenty, 2011). Махно је преводио поезију Збигњева Херберта и Јануша Шубера са пољског на украјински.

Његове песме и есеји преведени су на 25 језика, а 2013. године добитник је српске награде „Повеља Мораве“ за поезију. Тренутно живи у Њујорку.