ФИНСКА, ЗЕМЉА КАЛЕВАЛЕ, ЈЕЗЕРА И САУНА
Нема на залихама
| Да ли неко пореклом из Србије може писати о Финској и Финцима? |
И да ли ико ко долази с друге географске ширине може разумети дух нордијских простора? Мада, питање је и да ли можемо писати о сопственој нацији, о ономе што нас окружује, чији смо део постали и на шта смо престали да обраћамо пажњу.
Нисам мислила да ћу у Финској боравити нити да ћу о њој писати. Међутим, некаква необјашњива сила привлачила ме је последњих година у далеке, северне пределе. Најпре на Исланд, потом у Финску и на Гренланд.
Да ли због Милоша Црњанског и његових Хиперборејаца? Због Писама из Норвешке Исидоре Секулић? Или због тога што и сама живим, на северу (баш као што су и Исидора и Црњански живели), истина, једне балканске земље, земље у коју се, с времена на време, како је то Црњански писао, прелива мелахолија северних глечера?
У периоду између 2008. и 2010. године, захваљујући уметничким резиденцијалним центрима Коли, Нелимарка (Нелимаркка) и Титаник, провела сам у различитим деловима Финске неколико месеци. Доживела сам првомајску светковину у Туркуу, инсомнију летњих ноћи у западној Финској, али и ледене дане под снегом у Карелији, надомак руске границе. С планинских врхова Колија посматрала сам исто оно језеро које је, деценијама раније, инспирисало Сибелијуса. У Алајервију сам, седећи у библиотеци коју је пројектовао знаменити Алвар Алто изнова ишчитавала Калевалу.У Хелсинкију сам осетила дионизијску атмосферу Ноћи уметности, али и боемски дух локала Акија Каурисмекија.
Финска – земља Калевале, језера и сауна је представа о Финској (о Другом) артикулисана на основу истраживања клишеа и имаголошких стереотипа о финском националном идентитету, анализи белетристике и публицистичких текстова, инспирисана сусретима са финском природом, културом и њеним људима.
Моја слика о Финцима је уједно и слика о земљи из које потичем, јер различит начин живота у односу на онај на који сам била навикла, научили су ме да сопствену земљу и себе саму посматрам на другачији начин: у Финској сам почела да ценим природу и традиционалне обрасце живљења. У њој сам схватила да је лепота у једноставности и уздржаности. У Финској сам први пут зажелела да побегнем из града и започнем другачији живот.
Финска је у мени створила нов доживљај природе и света, који сам пожелела да поделим са другима.
Љиљана Малетин-Војводић
Љиљана Малетин Војводић (Нови Сад). На Филозофском факултету у родном граду дипломирала је књижевност. Чланица је Српског књижевног друштва и Друштва књижевника Војводине. Бави се писањем кратких прича, романа, путописа, есеја, новинских текстова о савременој визуелној уметности, као и имаголошким истраживањем других, најчешће скандинавских, култура. Својим, углавном, фикционалним наративима тематизује савремену уметност, традицију и начин живота на Исланду, у Финској, Шведској, Гренланду и у Норвешкој. Школовала се и одрасла је у Новом Саду.
Текстове објављује у часописима (Нова мисао, Поља, Летопис Матице српске, Интеркултуралност, Свеске, Београдски књижевни гласник), у дневним новинама („Данас“) и он-лајн.












Дијана – :
Дивна кљига и сјајно штиво за све оне који желе да нешто више сазнају о Финској. У великој мери је допринела томе да жеља да посетим ову државу постане још јача.