СИНЕРГИЈА – наставника, учитеља, родитеља
Поштовани читаоци!
Ова студија је настала као потреба да се покаже како наставници, ученици и родитељи заједно у здруженом и доследном интерактином деловању имају огромну моћ успешнијег школовања деце и омладине. Сарадња
унутар ове тријаде, додуше, постоји и сада, али она је нејака, испрекидана, често се губи, чак и нестаје. И зато је полазна теза ове студије: синергије ученика, наставника и родитеља захтева одговор не само у теоријско-спекулативном маниру већ је нужно дубоко заронити у праксу. Провели смо широка лонгитудинална и трансферзална истраживања у десетинама основних и средњих школа и њихових окружења са неколико хиљада респодената на просторима Србије, претежно у Војводини (види поглавље 1.)
Дужни смо да се захвалимо наставницима који су заједно са мном координирали, организовали и успешно провели ова истраживања:
1. Нади Здравковић, професору, заједно с наставницима
Основне школе Жарко Зрењанин Апатин;
2. Бранки Бубањ, професору Нови Сад,
3. Радослави Иканов, професору Зрењанин,
4. Славици Јурић, професору Бачка Паланка,
5. Иванки Китанић, професору Кикинда,
6. Вери Сладић, професору Сремска Митровица,
7. Александри Бер Божић, педагогу Нови Сад,
8. Татјани Момчиловић, психологу Нови Сад
Резултате ових истраживања проверавали смо две године касније контролним истраживањима која су оствариле:
9. Драгица Плачков, педагог Нови Сад,
10. Јелена Криш Пигер, педагог Нови Сад,
11. Мр Марија Вукелић, психолог Нови Сад.
Ауторке су контролна истраживања објавиле у три засебне књиге у издрању Ревије Мисао Нови Сад. О питањима организације школе и проблемима вредновања и рејтинговања у њима, обавио сам консултације са преко стотину директора, педагога и психолога у Србији, Републици Српској и Црној Гори у оквиру Школе за директоре.
Значајне сугестије овој студији дали су ми и професори универзитета Младен Вилотијевић, Ђорђе Ђурић, Емил Каменов и Никола Поткоњак, сви редовни чланови Српске академије образовања.
Ова студија, како се већ из наслова види, није намењена само стручној педагошкој јавности, већ поред наставника и родитељима. Циљ је да се с њеним порукама упознају и ученици.
Сремска Каменица, маја 2008.
Милан Ратковић
Милан Ратковић
Рођен је 1930. године у Медарима крај Нове Градишке, Република Хрватска. Завршио је учитељску школу, педагошку академију, филозофски факултет, магистрирао из подручја планирања, организовања и управљања школама, докторирао из подручја интегрисања и развоја образовања. Радио је као учитељ, наставник основних школа, професор и директор средњих школа у Белом Манастиру, редовни професор социологије образовања и декан Педагошког факултета у Осијеку све до маја 1991. године када је напустио своју родну Славонију.
Од септембра 1991. године је редовни професор социологије образовања, потом и продекан Учитељског факултета у Београду. Од 1993. је редовни професор и проректор Универзитета Браћа Карић у допунском радном односу. Сада је у пензији и живи у Сремској Каменици. Активан је у педагошкој јавности својим предавањима, написима у часописима, објављивањем књига и на друге начине.
Објавио је 22 књиге и 344 научних стручних чланака у домаћим и страним часописима, више чланака у просветној штампи (Школске новине Загреб; Просветни преглед Београд, Просветни лист Сарајево и у просветној штампи Црне Горе и Словеније).
Примио је више стручних и научних награда и признања: Републичку Награду Иван Филиповић Загреб за достигнуће у науци о образовању, постао је Заслужни грађанин Барање, добио Награду ослобођења Барање, те више похвала и признања из славонско-барањских опћина (Нова Градишка, Славонски Брод, Подравска Слатина, Осијек). Награду Учитељског факултета у Београду примио је за допринос његовом успешном оснивању и развоју.
Повратак отуђеног срца





Још нема коментара.