Људи с коца и конопца
Са сваким поштено, ни с ким искрено!
Овим речима обратио ми се човек који ме је примио на рад у Удбу давне 1965. године. Искрено, тада ту поруку нисам разумео, јер ми није била логична. Сад, кад је доста касно, схватам да је она дубоко животна и филозофска. Да сам га послушао, данас бих имао другачије искуство, и ни на памет ми не би пало да се на овај начин себи обраћам и читаоцу исповедам. Дошло је, сазрело и потекло време приче – о овоме, о ономе и о још којечему што је настало у такозваном савременом добу. Чини ми се да одавно нигде нисам уочио више цинизма него у самом позивању да се ово време назове „савременим“. Та реч има смисла само ако је посматрамо као пуко временско одређење садашњости, а никако као меру
вредности.
Нашу друштвену стварност већ дуже времена чине (преко три деценије) неке стандардне културолошке и друштвене карактеристике социјалног раслојавања, у којима се изгубио човек. Пре свега, то је релативно постојана слојевитост три типа друштвеног миљеа и статуса људи. Сва три имају неке специфичности одражаја на понашање сваке од њих и опет зависно од периода живота и упоредбе времена у коме се заједнички живот одвијао.
Све у свему, у таквом амбијенту изгледа ми као да се све заверило против оног што је људско у човеку. Добром човеку се дешавају лоше ствари без икаквог разлога, а лошем – ни изненада, ни без разлога. Обоје изгледа природно, а природа не мења своје законе. То чини само човек који нас је у лошој намери увео у ово стање.
Мило Бошковић
Мило Бошковић
Проф. емеритус др Мило Бошковић, редовни професор Правног факултета и професор емеритус Универзитета у Новом Саду, рођен је 5. маја 1943. године у Мојковцу.
Стручну каријеру започео je у Покрајинском секретаријату за унутрашње послове Војводине, Нови Сад, у звању инспектора и вишег инспектора и помоћника покрајинског секретара за унутрашње послове за послове сузбијања криминалитета. Краће време 1987. године обављао је дужност начелнике једног од сектора безбедности у Савезном секретаријату за унутрашње послове СФРЈ. За успешан рад одликован je Орденом заслуга за народ Председништва СФРЈ 1984. године.
У свом научном и стручном опусу, професор Мило Бошковић објавио је укупно 104 рада научног и стручног карактера, од чега 48 књига (уџбеника и монографија). Његова дела Криминолошки лексикон, Лексикон безбедности и Шеста колона у научном статусу се третирају капиталним делима у престижним како у домаћим и познатим иностраним библиотечким фондовима, а уџбеници из области криминологије и кривичног права су обавезна или допунска литература на преко десет факултета у Републици Србији или у државама бивше СФРЈ. У својству експерта био је ангажован од стране ОЕБС-а на изради закона из области извршења кривичних санкција у Р. Србији, као и у својству члана Стручног Савјета за праћење, проучавање и унапријеђење система извршења кривичних санкција Министарства правде БиХ.
Повратак отуђеног срца







Још нема коментара.