Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века 
ОУН и разбијање Југославије 1991–1995
Шифра производа: 30021
Едицијe: Политика, Публицистика
Аутор: Миливоје Иванишевић
Број страна / Повез / Писмо:
298 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-1489-3
Година издавања: 2019.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 900.00 RSDЦена са попустом: 765.00 RSD
Зборник резолуција Савета безбедности ОУН донетих током разбијања Југославије и оружаних сукоба 1991–1995. године.
Улога ОУН, а посебно њених најзначајнијих органа Генералне скупштине и Савета безбедности у нестанку прве и последње заједничке државе Словена била је велика и обимна. Од јесени 1991. до средине 2000. године Савет безбедности је усвојио укупно 97 резолуција у вези са трајањем оружаних сукоба на њеном тлу. Толиким бројем резолуција Савета безбедности није дотле била „почашћена“ ниједна држава изузев, можда, Израела од његовог настанка до сада.
Због чега је југословенској кризи било посвећено толико много времена?
Резолуције су својеврстан подсетник инквизиторског понашања и злочина ОУН према српском народу у деценији разбијања Југославије и подстицања сепаратистичких покрета, кад су ОУН биле инструмент политике САД и Запада.
Сетимо се, прво злочин, забрана доставе кисеионика и гушење бањалучких тек рођених беба у инкубатору, учињен је непосредно од стране СБ и хуманитарних институција ОУН.
Потом су се годинама ређале санкције, забране, изолације, блокаде… чак и набавка животних намирница, лекова… па све до бомбардовања, разарања и убистава цивилног становништва у…
Миливоје Иванишевић
Миливоје Бата Иванишевић је рођен у Грачаници испод планине Озрен. Након Другог светског рата долази са мајком у Београд где се и школовао. У Београду је завршио студије српске и светске књижевности. Био је главни уредник часописа Унеска за српско подручје, затим управник Дома омладине, те један од оснивача Завода за проучавање културног развитка. Од почетка распада Југославије 1991. године се бави прикупљањем и документовањем грађе о злочинима над Србима, а 1992. године оснива „Центар за истраживање злочина над српским народом“. Постаје члан Сената Републике Српске 1996. године. До сада је објављено десетак његових радова на тему злочина над Србима током распада Југославије деведесетих година двадесетог века.
Још нема коментара.