Учење о фамилијарном несвесном
Шифра производа: 27772
Преузмите одломак: 
Едицијe: Психотерапијске студије
Аутор: Леополд Сонди
Број страна / Повез / Писмо:
180 / Броширан / Латиница
Димензије: 14 × 20 cm
ИСБН: 978-86-515-0657-7
Година издавања: 2011.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 800.00 RSDЦена са попустом: 680.00 RSD
Нема на залихама
Учење о фамилијарном несвесном
Леополд Сонди (1893-1986), професор психопатологије и психотерапије, оснивач шикзал анализе на институту у Цириху, бавио се дубинском психологијом и тежио њеном уједињењу. Он је на егзактан начин, анализом великог броја генеалошких стабала, успео да докаже да се између индивидуалног несвесног, које сачињавају индивидуално потиснути садржаји, и колективног несвесног, које сачињавају архетипови, налази једна до тада потпуно непозната област коју је назвао фамилијарно несвесно, а чији су садржаји латентни рецесивни гени.
Ова Сондијева књига прво је његово дело преведено код нас. У њој је Сонди сажео суштину свог учења, па ће Учење о фамилијарном несвесном бити од велике користи не само психолозима и психијатрима, већ и свима онима који су истински заинтересовани да се упознају са Сондијевим учењем. Фамилијарно несвесно поред Фројдове психоанализе и Јунгове аналитичке психологије представља један од језгровних праваца дубинске психологије и са њима гради не само базу, већ и комплементарну динамичку целину.
Леополд Сонди
Леополд Сонди ( Нитра 11. март 1893 — Киснахт, 24. јануар 1986) је био мађарски психијатар и оснивач шикзал-анализе (Schicksalsanalyse).
Године 1911. положио је матуру и своје презиме Зоненшајн променио у Сонди. Потом је до 1918. године, са прекидом због Првог светског рата, студирао медицину на Универзитету Петер Пазмањи у Будимпешти. Године 1919. постао је научни сарадник на Поликлиници Граф Апоњи у Будимпешти. Године 1926. оженио се Илоном Радвањи, са којом је добио двоје деце (Веру и Петера). Од 1927. до 1941. Сонди је био професор у Будимпешти. У јуну 1944. породица бива депортована у нацистички концентрациони логор Берген-Белзен, одакле је у децембру исте године ослобођена. Породица је емигрирала у Швајцарску, где је Сонди 1945. у Прангинсу, а од 1946. у Цириху, био запослен као научни радник.
Његова шикзал-анализа (Schicksalsanalyse) сматра се трећом школом дубинске психологије поред Фројдове психоанализе и Јунгове аналитичке психологије. Он је развио нову теорију нагона и нов поступак за дијагностиковање нагона, тзв. Сондијев тест. Његов научни рад је из угла модерне генетике задобио нов значај. За свој научни рад примио је почасни докторат Католичког универзитета Лојфен (1970) и Универзитета Париз VII (1979).
Најважнија дела: Анализа бракова (прва публикација о шикзал-анализи, 1937) Шикзал-анализа (1944) Нагонска патологија (1952) Ја-анализа (1956) Уџбеник експериманталне дијагностике нагона (1960) Терапија шикзал-анализе (1963) Каин, обликовање беса (1968) Мојсије, одговор на Каина (1973)
Још нема коментара.