Карловачки гласник 1918–1919
Шифра производа: 30309
Преузмите одломак: 
Аутор: Гордана Петковић
Број страна / Повез / Писмо:
376 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-1741-2
Година издавања: 2020.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТВ, Нови Сад
Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,530.00 RSD
Новембарски дани 1918. године били су судбоносни за Србе у Аустроугарској, јер је у том бурном периоду, на самом крају Првог светског рата, остварен њихов давнашњи сан – уједињење са матицом Србијом.
У првим новембарски данима, пре него што је војвођанске крајеве запосела српска војска, покренута су два листа као органи народних одбора, односно већа – Гласник Народног већа у Сремским Карловцима 4. новембра, а убрзо потом и Српски лист у Новом Саду 6. новембра 1918. године. У том периоду појавило се још неколико листова који су, углавном, покренути као органи народних одбора, али су убрзо добијали страначка обележја или су престали да излазе. Међутим, Српски лист и Гласник Народног већа једина су два листа, односно органа народних одбора/већа, која су излазила у континуитету у периоду од почетка новембра 1918. до почетка јануара, односно фебруара 1919. године. Од непроцењиве је важности што су сачувани сви бројеви оба листа, јер нам сведоче о збивањима у тим судбоносним данима, данима када су се остваривали снови пречанских Срба. Важно је напоменути да се тако комплетни чувају једино у Библиотеци Матице српске у Новом Саду.
Наша намера је да представимо оригинални текст Гласника Одбора Народног већа, на сличан начин као што је пре две године представљен Српски лист. Јер, као што је и за Српски лист назначено, његов садржај има немерљив значај за проучавање процеса, догађаја и времена у којем је излазио. Други важан разлог је практичне природе – потиче из жеље једног истраживача (приређивача) да лист буде лакше доступан стручној и широј публици.
Надамо се да ће ова књига, уз фотографије које у оригиналном тексту не стоје, и биографије значајних личности, које се у оригиналном тексту помињу, на другачији начин осветлити људе, догађаје и процесе на крају Првог светског рата у Сремским Карловцима, у одсудним тренуцима за српски народ у Војводини.
Гордана Петковић
Гордана Петковић
Рођена 29.03.1972. године у Смедереву. Основну школу завршила у Друговцу код Смедерева, а средњу Учитељску школу у Јагодини (Светозареву). Дипломирала 1999. године на Филозофском факултету у Новом Саду, одсек Историја, са темом: Унутрашње прилике у Југославији уочи Другог светског рата (ментор др Ранко Кончар). Магистарски рад, са темом Политичка делатност Стевана Ћирића од 1934. до 1939. године, одбранила 20.11.2009. године (комисију су чинили: др Љубодраг Димић, др Биљана Шимуновић-Бешлин и др Александар Касаш, ментор). Докторски рад са темом Знаменити чланови породице Ћирић из Сремских Карловаца, одбранила 13.09.2016. године на Филозофском факултету у Новом Саду (комисију су чинили: др Гордана Дракић, др Горан Васин, др Слободан Бјелица, др Биљана Шимуновић Бешлин и др Александар Касаш, ментор).
Од 2000. године је у Музеју града Новог Сада, као приправник-волонтер. Стручни испит положила новембра 2001. године у Народном музеју у Београду (тема хабилитационог рада: Велика народна скупштина у Новом Саду 1918. године). Од 2002. ради на месту кустоса за друштвену и политичку историју Сремских Карловаца (у Завичајној збирци Сремских Карловаца која је у саставу Музеја града
Новог Сада). Децембра 2009. године, у Народном музеју у Београду, стекла звање вишег кустоса (тема хабилитационог рада: Стеван Ћирић и његово доба – Фонд Стевана Ћирића у Музеју града Новог Сада; ментор Бранислава Јордановић, музејски саветник).
У Завичајној збирци Сремских Карловаца бави се проучавањем историје Сремских Карловаца, посвећујући највише пажње историји Карловачке митрополије и значајним породицама и личностима, којима се историографија није бавила у довољној мери. Проучавање, истраживање и обрада архивске грађе омогућиће приређивање изложби, поводом обележавања значајних јубилеја, објављивање
монографија и каталога, а посебна пажња посветиће се међуратној историји (која припада Историји Југославије), јер је историја Карловаца у том периоду најмање обрађена.
Аутор је монографије Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), у издању Завода за уџбеника 2009, приредила је Успомене проте Алимпија Поповића, у издању Прометеја 2017, Дневник епископа Георгија Летића, у издању манастира Гргетег, 2019. и Садржај Српског листа, у издању Прометеја, 2019. Аутор је изложби и каталога приређених изложби, а своје научне и стручне радове објављује у Годишњаку Музеја града Новог Сада, у Раду музеја Војводине, Годишњаку Историјског архива града Новог Сада, Смедеревском зборнику и у Карловачком листу (некада Карловачким новинама). Сарадник је Српског биографског речника у издању Матице српске.
Добитница награде Музејског друштва Србије Михаило Валтровић, са колегама из Музеја Војводине, за изложбу Патријарх Јосиф Рајачић (1785-1861), за 2005. годину, као и за 2022 (пројекат Нови Сад: Акценти).
Још нема коментара.