Страни изрази и изреке
Шифра производа: 27725
Едицијe: Популарна лингвистика
Аутори: Иван Клајн, Милан Шипка
Број страна / Повез / Писмо:
329 / Тврд / Ћирилица
Димензије: -
ИСБН: 978-86-515-0613-3
Година издавања: 2011.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,150.00 RSDЦена са попустом: 977.50 RSD
Нема на залихама
У културама са дугим трајањем и непрекидном традицијом збирке сентенција биле су веома популарне и радо читане. Тако је било нарочито у земљама у којима су латински језик знали образовани људи.
И у нас се дуго осећала потреба за таквом публикацијом, па је досад издато неколико збирки латинских цитата. Ова књига такође садржи највећи број изрека управо с латинског подручја, чиме се на најбољи начин подстиче учење латинског језика, данас толико уанемареног у нас. Уз изворне грчке изреке, сада имамо скупљен на једном месту читав сноп античке животне мудрости, која је постала део европске свести и културе. А ту су још пажљиво одабране енглеске, италијанске, француске и немачке изреке одомаћене у нашем говорном подручју.
С обележеним правилним изговором, тачним преводом на српски језик, врло добро сређеним Индексом изрека према садржају и неопходним подацима о њиховим ауторима, књига Страни изрази и изреке биће од велике користи читаоцима, и као богат извор сазнања о човеку, животу и природи, и као помоћ и богаћењу властитих говорних могућности. Академик Никша Стипчевић
Иван Клајн
Иван Клајн (Београд, 31. јануар 1937 — Београд, 31. март 2021) био је српски академик, универзитетски професор, филолог и колумниста. Важио је за једног од највећих ауторитета у пољу српског језика и ортографије. Био је велики борац за чистоту српског језика, а све до своје смрти редовно је писао текстове о језичким и правописним проблемима.
1961. године завршио је студије италијанског језика и књижевности на Филолошком факултету у Београду. Као редовни професор на том факултету предавао је италијански језик и упоредну граматику романских језика. Осим романистике, подручје Клајновог рада је и нормативна граматика и стандардизација савременог српског језика.
Клајнова најзначајнија дела су Утицаји енглеског језика у италијанском (Београд, 1971; италијанско издање: Influssi inglesi nella lingua italiana, Фиренца, 1972), Творба речи у савременом српском језику (I-II, Београд 2002-2003), Италијанско-српски речник (прво издање: Београд, 1996; пето издање: Београд, 2011). Речник језичких недоумица најчешће је штампана његова књига (прво издање: Како се каже: речник језичких недоумица, Београд 1981). За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1997, а за редовног 2003. године.
Милан Шипка
Милан Шипка (Драгељи код Градишке, 7. октобар 1931. — Сарајево, 8. јул 2011) био је истакнути српски лингвиста и доктор књижевних наука.
Радио је као професор српскохрватског језика и филозофије у Гимназији у Босанском Новом, Учитељске школе и Више педагошке школе у Бањој Луци. Затим је у Сарајеву радио као директор Института за језик и књижевност, као научни савјетник у Институту за проучавање националних односа и као редовни професор Универзитета у Сарајеву, на Академији сценских уметности и Педагошкој академији.
Као гостујући професор Института за славистику Универзитета у Клагенфурту држао је предавања из југославистичке социолингвистике, а гостовао је и на универзитетима у Бечу, Познању и Новом Саду. Велики део свог живота посветио је старању о српском језику, посебно српској језичкој култури.
Бавио се научноистраживачким, научнопопуларизаторским, организаторским, уређивачким и предавачким активностима у оквиру националних научних дисциплина: социолингвистике, нормативистике, лексикографије, лексикологије, семасиологије, фразеологије, ономастике и лингводидактике.
Као директор и научни сарадник Института за језик и књижевност конципирао и координирао реализацију целокупног истраживачког програма Института у области језика. Такође је био учесник и организатор великог броја домаћих и међународних научних скупова.
Објавио преко 600 научних и стручних радова, међу којима и више од 25 књига (научних монографија, језичких саветника, популарнонаучних публикација, уџбеника и приручника).
Ангажован и у другим видовима научних и стручних активности: био је члан и научни секретар Међуакадемијског одбора за проучавање ортографске и ортоепске проблематике (при АНУБиХ), члан Ономастичког одбора АНУБиХ и Комисије САНУ за проучавање живота и обичаја Рома.
Још нема коментара.