Од белог цвета јабука

Изабрана поезија

Стихови које потписује Вања Чобанов, у родословљу сећања, а под насловом Од белог цвета јабука, паралелним циклусом исказани (Једро – Пре него што се сретнемо), јесу спомен и опомен, то су пасуси јеванђеља песничког аманета склоњена, распоредно, по тајанственим шкрињама, и нека су врста оковане тишине у кишном призиву јесени уочи празничног опстања пред сунцокретима где се шапатом стиха слуте имена оних који мраче. Овај лирски егоцентризам презире време лоших шаптача декорисаних још лажнијим суфлерајем. Сви његови поноси и тајне трају некако уздахнуто на јастуцима осамљене мансарде за дане мрачне и дане сјајне, већ како се и збуде.

У пртљажнику ове лирике два су кофера. Блуд у лутању, разблуд у чекању чежње која нестаје из пуног круга романтичне месечине. Све је ту за трезвене и обичне људе у пролазу: Ако узмеш – кајаћеш се, ако се не снађеш у забораву – кајаћеш се.