Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века
Руђер Бошковић – претеча квантне теорије и теорије релативности
Шифра производа: 31170
Преузмите одломак: 
Едицијe: Монографије
Аутор: Драгослав Стоиљковић
Број страна / Повез / Писмо:
204 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2541-7
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 1,900.00 RSDЦена са попустом:
1,615.00 RSD
Прошла су два и по века од када је Руђер Бошковић објавио своје монументално дело Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи. Теорија је имала велики утицај на Бошковићеве савременике, научнике XVIII века, а имала је многе следбенике у XIX и на почетку XX века. Изучавала се у многим образовним установама широм света. Била је присутна у многим уџбеницима, књигама, енциклопедијама…
А онда је све утихнуло. Данас није више присутна у наставним програмима школа и факултета. Сем ретких појединаца, наши савременици, чак и високообразовани људи, готово да ништа не знају о Бошковићу. Ни ко је био, ни кад је живео и чиме се бавио, а ни по чему је заслужан да многе улице, образовне и научне институције, један кратер на Месецу, па чак и једна мала планета, носи његово име.
У овој монографији показано је да је савремена наука потврдила исправност Бошковићеве теорије. Нашим теоријским и експерименталним радовима, као и радом у индустрији, показали смо њену применљивост. Тиме је постигнут основни циљ монографије ‒ да укаже на потребу да се Бошковићева теорија уврсти у наставне програме физике и хемије основних и средњих школа, али и природно-математичких, техничких, технолошких и неких других факултета.
Наша порука на крају је:
Упознајте Бошковићеву теорију, да би је могли препознати у достигнућима савремене науке… и да би је могли примењивати!
Како је изгледала изложба и промоција књиге Руђер Бошковић – претеча квантне теорије и теорије релативности можете погледати овде.
Драгослав Стоиљковић
Драгослав Стоиљковић је рођен 28. марта 1947. у Београду.
У Београду је завршио основну школу и гимназију. Дипломирао је 1971, магистрирао 1978. и докторирао 1981. на Технолошко-металуршком факултету у Београду. У магистарској тези и докторској дисертацији даје ново тумачење полимеризације етилена при високом притиску.
Добитник је: Награде Привредне коморе Београда за успешну докторску дисертацију (1981); Признања Друштва пластичара и гумараца Хрватске за течај „Полиетилени“ (1986) и почасни члан (2010); Заслужни члан СХД‒ХДВ због доприноса развоју Друштва (2001); Захвалнице фабрике ПЕНГ (2005), ХИП‒Петрохемије (2007), еколошког друштва „Врело“ (Нови Сад, 2013), Центра за развој образовања „Планета“ и гимназије „Вељко Петровић“ (Сомбор, 2017. и 2018); Повеље „Еколошког покрета Новог Сада“ (2018. и 2021).
Још нема коментара.