Дивша-Ђипша манастир Светог Николе
Шифра производа: 25618
Едицијe: Монографије
Аутор: Душко М. Ковачевић
Број страна / Повез / Писмо:
119 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 24 × 30 cm
ИСБН: 978-86-515-0157-2
Година издавања: 2007.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, Семска Митровица
Цена: 3,500.00 RSDЦена са попустом: 2,975.00 RSD
Први поуздан историјски податак о постојању манастира на Фрушкој Гори, међу њима и Дивше, потиче из рве и друге половине XVI века. У најстаријем турском попису Срема из 1545-1548. године манастир Дивша се не спомиње, али већ у Сремском дефтеру из 1566–1569 Дивша је забележена под именом „манастир Св. Николе у селу Липовица“.
Опат Бонини бележи 1702. године да се Дивша налази у „једној пошумљеној и ненастањеној долини“, да у њој има неколико калуђера који поново граде цркву и манастир. Предање, посредни историјски извори и литература, омогућавају да се и поред свега историја манатира Дивше може пратити од друге половине XVI века.
Рад на монографији о манастиру старом пет векова, првој у историји овог здања, завршен је у релативно кратком временском периоду од годину дана. Отпочео је једне ноћи када се у сну писцу јавио старац Матеј, велики ктитор Дивше из XVIII века, речју да се напише историја манастира.
Душко М. Ковачевић
Душко М. Ковачевић (1956, Крајишник) је српски историчар који се углавном бави историјом Срба у 19. веку, посебно српским народом у Хабзбуршкој монархији.
Школовао се у месту рођења где је завршио основну школу, гимназију је похађао у Зрењанину а студирао је на Групи за историју Филозофског факултета у Новом Саду где је дипломирао 1980. године. Асистент за предмет Општа историја новог века на Катедри за историју Филозофског факултета у Новом Саду изабран је 1985. године. Магистрирао је на Филозофском факултету у Београду 1989. године са тезом Политичка делатност Јакова Игњатовића. За докторску дисертацију о међународним односима истраживао је 1993. године у архивима у Москви. Докторирао је 1998. са дисертацијом Србија и Русија од Берлинског конгреса до абдикације краја Милана (1878—1889) на Филозофском факултету у Новом Саду (објављена као књига 2003). Постао је редовни професор Филозофског факултета у Новом Саду на одсеку за Историју 2006. године, где предаје Општу историју Новог века II (период од Француске буржоаске револуције до слома комунистичких држава источне Европе у 20. веку). Нарочиту пажњу у својим истраживањима посвећује историји Русије у новом веку, историји српског народа у Хабзбуршкој монархији и историји српске цркве и фрушкогорских манастира. Објавио је више десетина научних и стручних радова.
Још нема коментара.