Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века
Повратак отуђеног срца
Бела лађа на Дунаву
Шифра производа: 30246
Едицијe: Дунав, Мој Нови Сад
Аутори: Донка Станчић, Мишко Лазовић
Број страна / Повез / Писмо:
174 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 10 × 16 cm
ИСБН: 978-86-515-1740-5
Година издавања: 2020.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј
Цена: 880.00 RSDЦена са попустом:
748.00 RSD
80 година Дунавске бановине
Свеобухватна књига о градњи зграде Дунавске бановине
Агилни први Дунавски бан Дака Поповић, чим су прошли новогодишњи празници 1930. године потписао је одлуку да се седиште банске управе гради на простору тек урбанизованог, а некада мочварног Малог лимана. Није ни слутио да ће први ашов бити ударен тек 1936. године.
Поред архитеката и инжењера, југословенских држављана, равноправни статус на расписаном конкурсу имали су и руски ствараоци, који су живели у границама Краљевине Југославије. Најзаслужнији за расписивање конкурса био је Дака Поповић, иначе и сам веома значајан новосадски градитељ. Пошто је почетак градње стално одлаган због смене банова и велике економске кризе, Ђорђе Гаспарини је 1935. године у битно измењеним околностима затражио од начелника Банске управе да донесе одлуку о изджради сасвим новог пројекта. Посао је поверен Драгиши Брашовану, још 1930. изабраном архитекти.
Импозантно јавно здање, чију јединствену композицију чине две одвојене зграде, подигнуте у раздобљу од 1935. до 1940. године на празном простору од 28.000 квадрата „Малог Лимана“, некадашњег Булевара Краљице Марије, данас Булевар Михајла Пупина 16, освећена је 25. септембра 1939. године.
Нови Сад је, објавом Краља Александра I Карађорђевића, од 3. октобра 1929. године, постао престони град једне од девет југословенских бановина. Била је то Дунавска бановина, по економској моћи, перспективи развоја и позицији у држави, уопште, уз Савску и Дравску бановину, најразвијеније подручје (28.160 км ² и 2,3 милиона становника). Агрокомплекс је, уз, за њега везану индустрију, требало да буде дугорочни гарант благостања. Према тадашњем државном устројству Краљевине Југославије, на територији Бановине, у име краља, управу су обављали банови, који су такође и председавали Бановским већем.
Бановска управа била је састављена од угледних и успешних грађана, као и политичара и људи, који су без обзира на националну припадност, припадали, по опредељењу, интегралном југословенству, које је, попут бановинске поделе, требало да оформи нове центре моћи и уклони националне поделе.
Архитекта Драгиша Брашован, (1887-1965), великан српске градитељске уметности XX века, аутор је бројних значајних пројеката од којих комплекс Бановине представља једну од најлепших грађевина архитектуре двадесетог века у нашој земљи.
Донка Станчић
Донка Станчић рођена је 1948. године у Даниловграду. По професији је историчарка уметности, а области експертизе су јој историја архитектуре 18., 19. и 20. века, и ликовно стваралаштво – витражи. Похађала је Шесту београдску гимназију у Београду, и Филозофски факултет Универзитета у Београду, где је дипломирала у области историје уметности (1975. године). Такође је ишла и на специјализацију у области историје архитектуре новијег доба, где је стекла звање конзерваторка-саветница (1996. године).
Као стручна саветница – козерваторка, радила је у Покрајинском заводу за заштиту споменика културе Војводине на заштити споменика културе Новог Сада и Сремских Карловаца (1981 – 1984. године). Након тога, запослила се као саветница у Заводу за заштиту споменика културе Града Новог Сада (од 1996. године) на пољу истраживања и заштите градитељске баштине Новог Сада (са околних 14 насеља).
Донка Станчић има око 100 објављених радова, и монографије: „Витражи“, „Бановина“ и „Нови Сад од куће до куће“.
Мишко Лазовић
Миладин Мишко Лазовић рођен је 1960. године. Студирао је социологију на београдском Филозофском факултету. Био је уредник у Ставу, Новосадској енциколопедији, Независнима, Демократији и НС Недељнику, а сад ту дужност обавља у Дненвику. Приредио је кљиге драма Александра Тишме Дозвољене игре и Осма седница и остало Горана Марковића. Коуредник је хрестоматије Име и презиме: Нови Сад и коаутор монографија Бановина и Новосадски магистрат, са Донком Станчић.
Још нема коментара.