Одсјај (са) оба света I

У огледалу књижевних критичара

(…) На основу сабраних текстова у књизи Одсјај (са) оба света читаоци стичу преглед и слику Анушићевог литерарног света, који је специфично структурално, стилски, језички и имагинацијски изграђен. (…) За будуће истраживаче или потенцијалне докторанде књига ће несумњиво бити незаобилазна и корисна литература, јер мапира најважније поетичке тачке пишчевог досадашњег рада (…) Историографска освешћеност, порив за истином и правдом, необична животна путања одредили су и координате литерарног стваралаштва Анђелка Анушића, који се, како је више пута примећено, опробао у свим књижевним родовима и врстама. Укорењеност у православном хришћанству и писање у оквирима, фрајевски говорећи, Великог код(екса), али рачунајући са трагедијским обрасцима, чини корпус његовог стварања универзалним и вредним за српску књижевност, али потенцијално и шире. Заступљеност текстова у временском луку од 44 године, најпосле, има псалмичну симболику из које извире снага преплета вере и уметности у оном заветном и литургијском смислу, о чему је писао Жарко Видовић. Зато се примећује да Анушићево дело еманира насушном потребом за духовношћу и смислом, који извиру из највећег индивидуалног и колективног страдања читавог српског народа кроз историју. Отуда је, коначно, у њему литургијска снага која би требало да нас све окупи, сабере и исцели.

Јелена Марићевић Балаћ

Ширина рецепцијског поља импресивног књижевног и публицистичког опуса Анђелка Анушића казује нам да је реч не само о плодном и истрајном ствараоцу, већ и о делу високих уметничких домета. Од прве песничке збирке објављене 1980. до најновије објављене 2024. године, велики број писаца, критичара и универзитетских професора, старије, али и млађе генерације, писало је о Анушићевом делу темељно, надахнуто и аналитички. Доследност у бављењу страдањем српског народа од периода Аустроугарске, преко усташких злочина за време НДХ, до ратова Деведесетих и крајишког егзодуса, добија у Анушићевом делу облик књижевне мисије. Схватајући важност ове мисије за уцеловљење српског духовног простора и умирење колективне трауме, критичари и сами остављају драгоцено сведочанство о националном питању у књижевности, култури и историји.(…) Бројна поређења са српским и светским писцима, од Петра Кочића до нобеловца Петера Хандкеа, указују на богати компаративни потенцијал и важност интертекстуалности у Анушићевом делу, а као најизразитији издваја се синдром проклете авлије у његовој прози, што је вредно исцрпног тумачења у засебној студији. (…)

Сања Перић