Жмарци

Вијанов опус обухвата четрдесетак прича, објављиваних после његове смрти под различитим насловима које су им давали приређивачи, али збирка „Жмарци“ је једина чији је одабир, распоред и наслов направио сам Вијан. „Жмарци“ су објављени 1949. године, у Издавачкој кући „Editions du Scorpion“. Приповетке су највероватније написане у периоду од 1945. до 1948. године, а планирано је да се девет, од укупно једанаест прича, појави са посветама џез музичарима и њиховим музичким остварењима чији су називи постали наслови Вијанових приповедака, али се од тога одустало. У Вијановим причама конвенционална логика замењена је апсурдом, материјални свет је персонификован, псеудо-реализам се меша са ониричким делиријумом, црни хумор са садизмом, а смрт је свуда присутна. Посебност ових прича је њихова природа стилских вежби, варијација на задату тему – окамењени језички израз, пословицу или клише око којих се гради фабула са кључем, решењем ребуса у последњој реченици. Интересовање за језик, његове изражајне могућности и језичке игре основа су Вијанове поетике, његов препознатљив и особени знак. Употреба жаргона, игре дословним и метафоричким значењима речи, фонетске асоцијације и позајмице из енглеског, кованице, различити облици деформација речи, измишљање имена особа или градова, знак су поетске креације и средства којима је стварао свет… Из текста Борис Вијан приповедач др Павла Секеруша