Мемоари Тодора Стефановића Виловског : (1881-1920)

Тодор Стефановић Виловски је познато име наше књижевности, историографије, новинарства и политике. Заједно са Стеваном Ћурчићем покренуо је и уређивао илустровани лист Србадија (1875–1877). Био је власник и уредник ислустрованог књижевно-поучног месечника Српска зора (1876–18779. Имао је значајну улогу у српском омладинском покрету. Више година узастопно, од 1875. до 1881, био је председник студенстог друштва „Зора“ у Бечу, а 1879. изабран је за посланика и секретара Српског народно-црквеног сабора у Сремским Карловцима. За време устанка у Босни и Херцеговини залагао се да Србија и Црна Гора зарате са Турском и извојују ослобођење. Написао је занимљиве и богате чињеницама Моје успомене, које захватају време од 1876. до 1881. Оне, без сумње, спадају у ред боље написаних српских мемоара са сјајним портретима многих добро знаних и мање познатих савременика.

Важно је нагласити да је све време када је био присиљен да напусти Србију и да борави у Бечу, за живота краља Миалан, Виловски био у његовој служби. Они су били у сталној преписци и Виловски га је о свему што је екскраља могло занимати, било да је реч о политичким или породичним питањима, нарочито о оним која су се тицала краљице Наталије, уредно обавештавао. О томе сведоче писма краља Милана, која се налазе у прилогу ове књиге. Ова блиска веза са бившим краљем доказ је да је Виловски био у самом врху друштвених и политичких збивања Србије, да је имао могућности много шта да види, чује и сазна, што је за писање мемоара од посебног значаја.