Србија – од санкција до неоколонијалне привреде
Нема на залихама
Предмет ове књиге је покушај да се изврши сажета анализа узрока, који су од увођења санкција Србији 1992. године (тада у саставу СР Југославије) и након њиховог укидања 2000. године, систематски водили привреду Србије у неоколонијални положај. Циљеви књиге су: прво, презентација аутентичне, веродостојне документације чији садржаји и овде изложене интерпретације сужавају простор за редукционистички приступ у осветљавању и тумачењу дела економске историје Србије током санкција; друго, сагледавање дугорочних последица неолибералног концепта економског система и економске политике који су доследно следиле политичке елите у Србији од 2000. године до данас; треће, карактеризација капитализма у Србији на основу улоге предузетништва; четврто, приказ односа политичких елита према благовремено изнетим иницијативама и предлозима аутора ради указивања доносиоцима стратешких системских одлука на опасности и последице процеса клизања економског система и привреде Србије у неоколонијални положај.
Божо Драшковић
Божо Драшковић (Оштра Стијена, 1954). Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Универзитету у Београду. Дипломирао је 1977. године на Факултету политичких наука Универзитета у Београду, а магистарски рад под називом „Теоријске концепције економије прелазног периода Н.И.Бухарина“ одбранио је 1981. године. Докторску дисертацију под називом „Законитости и тенденције економије прелазног периода“, одбранио је 1990 године. Звање научног сарадника Института економских наука (ИЕН) стекао је 1991. године, а функцију директора ИЕН вршио је од 2004. до 2006. године. Објавио више научних и стручних чланака и био уредник две монографије. Руководио је и учествовао у изради више десетина истраживачких пројеката из области реструктурирања предузећа, истраживања тржишта, процене вредности капитала, страних Директних улагања. Предаје Микроекономију на Факултету за банкарство осигурање и финансије, Универзитета Унион у Београду. Као хонорарни сарадник, предаје предмет Економија екологије, на Факултету за примењену екологију Футура, Универзитета Сингидунум у Београду.
Ђорђе Ђукић
Рођен је 1952. године у Александровцу. Основну школу и гимназију завршио је у Чачку. Дипломирао је на Економском факултету у Београду 1975. године као најбољи студент у генерацији. Магистрирао је 1979. године на Економском факултету у Београду, док је докторску дисертацију одбранио 1984. године на Економском факултету у Крагујевцу. Радни однос је засновао у Институту економских наука у Београду 1976. године. У Институту, биран је у звање асистента 1977. године. На Агрономском факултету у Чачку изабран је у звање доцента 1985. године. Године 1990. унапређен је у звање ванредног професора, а 1995. године у звање редовног професора на предмету Принципи економије. Године 1996. изабран је у звање редовног професора Економског факултета у Београду на предмету Банкарство. У периоду 1996-2006. године био је шеф последипломских курсева: Монетарни, банкарски и финансијски менаџмент и Банкарски и финансијски менаџмент. Од 2006. године на мастер студијама предаје предмет Банкарски менаџмент, а на докторским студијама предмет Монетарна теорија и политика. На стручном усавршавању је боравио у Великој Британији (1984. и 1997) и у САД-у (1986, 1988/89, 1994, 1996. и 2002/2003. године).
Добитник је Fulbright-ове стипендије за постдокторске студије у САД-у (Stanford University) у 1988. години. Добитник је Fulbright-ове стипендије за истраживања у САД-у у 2002. години. Биран је за продекана за финансије на Агрономском факултету у Чачку у два мандатна периода. Био је члан Научне секције Савеза економиста Србије од јуна 1991. године, члан редакције часописа „Економска мисао‟. Био је члан редакције часописа „Panoeconomicus ‟ од 2007. до марта 2019. Биран је за секретара Научног друштва Савеза економиста СР Југославије (новембра 1992). Јула 1992. године именован је за члана Економског савета Савезне владе. Јуна 1993. године поново је именован за члана тог тела. Августа 1993. године именован је од Скупштине СР Југославије за члана Савета Народне банке Југославије (до јула 1998). Године 1994. именован је од Савезне владе за члана Kомисије за хартије од вредности (до августа 2000). Учествовао је у реализацији два међународна истраживачка пројекта за потребе Светске банке и Европске уније.










Још нема коментара.