ПУТ КА УСПЕШНОЈ ШКОЛИ
Проф. др Милан Ратковић, рођен је 1930. године у Медарима крај Нове Градишке. Био је редовни професор и декан Педагошког факултета у Осијеку, професор и продекан Учитељског факултета у Београду. Написао је 29 књига, стотине стручних и научних чланака, координирао је више истраживачких пројеката из области образовања. Превођен је на енглески, руски, немачки, пољски и мађарски језик. Примио је више стручних и научних награда, међу којима је и републичка награда за истраживања у образовању „Иван Филиповић“, Загреб. Редован је члан Српске академије образовања, Београд.
„Ратковић није тип научник који се надмудрују у салонским разговорима, нити је заробљеник кабинетских тишина. Окренут је ватри школске праксе. Његови закључци извиру из истраживања. Зато је чврсто на земљи, строго реалистичан, јер зрнца мудрости искапа из живота и на тим темељима гради визију модерне школе.“ Проф. др Младен Вилотијевић
„Књига је настала опредељењм аутора против стереотипног мишљења и понашања и усмерена на активистички и креативни приступ променама у школи.“ Проф. др Ђорђе Ђурић
„Књига је иницијална каписла ефикасне реформе. У њој ће сваки директор, сваки педагог, сваки наставник пронаћи одговор и на питање шта се у школи збива, шта се у школи не збива а требало би да се збива.“ Проф. др Емил Каменов
Милан Ратковић
Рођен је 1930. године у Медарима крај Нове Градишке, Република Хрватска. Завршио је учитељску школу, педагошку академију, филозофски факултет, магистрирао из подручја планирања, организовања и управљања школама, докторирао из подручја интегрисања и развоја образовања. Радио је као учитељ, наставник основних школа, професор и директор средњих школа у Белом Манастиру, редовни професор социологије образовања и декан Педагошког факултета у Осијеку све до маја 1991. године када је напустио своју родну Славонију.
Од септембра 1991. године је редовни професор социологије образовања, потом и продекан Учитељског факултета у Београду. Од 1993. је редовни професор и проректор Универзитета Браћа Карић у допунском радном односу. Сада је у пензији и живи у Сремској Каменици. Активан је у педагошкој јавности својим предавањима, написима у часописима, објављивањем књига и на друге начине.
Објавио је 22 књиге и 344 научних стручних чланака у домаћим и страним часописима, више чланака у просветној штампи (Школске новине Загреб; Просветни преглед Београд, Просветни лист Сарајево и у просветној штампи Црне Горе и Словеније).
Примио је више стручних и научних награда и признања: Републичку Награду Иван Филиповић Загреб за достигнуће у науци о образовању, постао је Заслужни грађанин Барање, добио Награду ослобођења Барање, те више похвала и признања из славонско-барањских опћина (Нова Градишка, Славонски Брод, Подравска Слатина, Осијек). Награду Учитељског факултета у Београду примио је за допринос његовом успешном оснивању и развоју.
Списи Тајног ватиканског архива XVI–XVIII века





Још нема коментара.