Момо Капор

Београдски сликар и писац Момо Капор (Сарајево, 8. април 1937 – Београд, 3. март 2010) дошао је са девет година из Сарајева, где је рођен, у Београд, поставши један од протагониста београдске приповедачке школе.

По образовању академски сликар, завршио је београдску Ликовну академију у класи професора Недељка Гвозденовића; у књижевни живот главног града ушао је почетком шездесетих прошлог века и од тада је објавио више од педесет књига и романа. Провинцијалац, Фолиранти, Уна, Зелена чоја Монтенегра, Досије Шломовић, Конте, Магија Београда, Путопис кроз биографију, Од истог писца, Успомене једног цртача, и многе друге биле су на бестселер листама, а неке од њих су на њима још увек.

Превођен је на многе светске језике. Од осталих београдских писаца разликује се и по томе што је сам илустровао своје књиге, негујући посебан лирски цртачки стил. Био је дугогодишњи новинар-колумниста водећих београдских листова. Његов опус употпуњује двадесетак изведених радио, ТВ и позоришних драма као и неколико филмских сценарија. По његовим књигама снимљено је неколико играних филмова, а и сам је био сценариста многих филмских и телевизијских пројеката. Своје слике је излагао ретко, неколико пута у Њујорку, Бостону и Каракасу, у Женеви, Франкфурту, Бриселу, Паризу, Удинама, Загребу, Београду, Новом Саду, Зрењанину и на Мећавнику.

Био је редовни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.