Драгослав М. Петровић

Драгослав М. Петровић рођен је 1949. године у Ковиљу.

У Новом Саду је завршио Гимназију „Јован Јовановић Змај“ и основне студије на групи Физика на Природно-математичком факултету. Последипломске студије завршио је на београдском Природно-математичком факултету. Магистарску тезу радио је на Институту за минералогију и геологију у Берну у Швајцарској. Магистрирао је 1977, а докторирао 1980. године на ПМФ-у у Новом Саду.

Од 1991. редован је професор Универзитета у Новом Саду. Шеф је Катедре за експерименталну физику кондензоване материје и до сада је руководио са пет научно – истраживачких пројеката. Аутор је шест књига типа уџбеника и приручника и преко 250 научних радова и стручних саопштења и високо је цитиран у светској литератури.

Више година је био директор Института за физику на ПМФ-у, в.д. директора Института за нуклеарне науке Винча, секретар Фонда за науку Војводине, председник Већа за развој и проректор Универзитета у Новом Саду, председник Савеза научних фондова Југославије и члан Председништва Југословенског друштва за физику кондензоване материје, потпредседник Удружења професора и истраживача СЦГ и председник Астрономског друштва „Нови Сад“.

Био је потпредседник Владе Војводине и покрајински секретар за науку и технолошки развој до новембра 2014. године када је смењен услед реконструкције Владе. У периоду од 2004. до 2012. такође је обављао функцију покрајинског секретара за науку и технолошки развој у Влади Војводине.

Анте од Југославије – Сећања на последњег премијера 2. издање
Књига о Анти Марковићу и (пост)Југославији Рушењем Анте Марковића 1991. означен је крај свих позитивних тековина и старог и новог света и ушли смо у [...]