Светлани Матић на Сајму књига у Београду уручена књижевна награда „Драгиша Кашиковић“ за публицистику
Овогодишњи Сајам књига у Београду окупио је по 68. пут љубитеље књиге и писане речи. Осим ученика основних и средњих школа, велику понуду књига, различитих издавача на многобројним штандовима, имали су прилику да посете ствраоци, преводиоци, књижевни критичари, библиоткари, читаоци из матице, региона и расејања, као и из многобројних земаља Европе и света. Књижевност повезује људе, а писана реч не познаје границе, када је реч о науци, уметности, популарној култури, историји и књижевности.
На штанду издавачке куће Прометеј из Новог Сада, који је проглашен Издавачем године 68. Београдског сајма књига, а након 35. година успешног рада и постојања, представили су се многобројни писци. Међу њима, била је и промоција књиге Хероина живота Милева Марић Ајнштајн, ауторке Светлане Матић из Беча. О књизи су говорили проф. Радмила Сатарић,
рецензент, Александар Танурџић, заменик уредника и ауторка.
Проф. Радмила Сатарић је истакла значај појављивања ове књиге на српском језику, с обзиром да је ове године 150 година од рођења најпознатије српске физичарке и математичарке. Говорила је о истанчаном стилу ауторке, која је књигу написала у виду епистоларних писама и на одличан начин представила Милевин лик и дело. Александар Танурџић се посебно осврнуо на удео Милеве Марић у научном раду њеног супруга Алберта Ајнштајна и њиховим заједничким открићима и проналасцима. Кроз дијалог са ауторком, дошао је до занимљивих чињеница, извора и података, којима обилује ова публикација.
Академик проф. Светлана Матић је посебно подвукла да је Милева Марић била коаутор Ајнштајнових научних радова, да је неке од њих потписала, а неке није, а да је целокупну славу „приграбио“ њен супруг Алберт, који је проглашен најбољим научником 20. века. Неоспорно је залагање Ајнштајна за мир и пацифизам и противљење употреби нуклеарне бомбе.
Али, треба се заложити да се Милеви постхумно додели докторат на Циришком политехничком факултету. Такође, Милеви Марић је потребно постхумно доделити и Нобелову награду, јер јој је након развода, припао само новчани део. Ова два предлога је проф. Матић упутила Влади Републике Србије, истичући значај откупа Милевиних и Албертових писама, које је Министарство културе откупило на аукцији у Лондону, током протекле године.
„Треба вратити Милевин лик и дело на пиједестал који јој у науци и култури припада, јер је волела свој народ, чувла традицију и православље, с обзиром на то да је и оба сина крстила у Николајевској цркви, о чему говоре многобројна сведочења и литература коришћена у овој књизи“, закључила је проф. Светлана Матић.
Матица исељеника и Срба у региону је академику проф. Светлани Матић, за ову специфичну књигу, доделила књижевну награду „Драгиша Кашиковић“ за публицистику, коју јој је након промоције, уручио Миодраг Јакшић, председник.
Светлана Матић је обавестила присутне да ће у Бечу крајем децембра ове године, у Амбасади Републике Србије бити обележен Милевин 150. рођендан прикладном изложбом и свечаном академијом. Покровитељ ове манифестације, коју поред Амбасаде организује АСКД „Вилхелмина Мина Караџић“ биће ЊЕ Марко Благојевић амбасадор.
