Радоје Јанковић (Чачак, 21. октобар 1879 — Београд, 29. новембар 1943) официр, ратник, дипломата и писац,
Четврто је дете Миливоја, тада кафеџије, касније државног службеника, и Милке Јанковић, девојачко Сретеновић. У књигу рођених у чачанском храму Светог Вазнесења, уписани су близанци – Радоје и Радојка.
Радоје је завршио шести разред гимназије школске 1896/97. године у Чачку. Био је у разреду са будућим песником Владиславом Петковићем Дисом, али и са ратним другом Михаилом Гавровићем. Школовање млади Јанковић наставља у Београду, најпре 1897. у Нижој подофицирској школи, а потом 1898. уписује војну академију коју завршава као 34 у класи. Први распоред добија 1900. године у Десетом пуку пешадије у Горњем Милановцу, а потом је премештен 1902. године у Београд, у 7. пешадијски, па 18. пук на Топчидеру.
После атентата и трагичне смрти витешког краља Александра Карађорђевића Ујединитеља 9. октобра 1934. године у Марсеју, по његовој тестаментарној опоруци, до пунолетства младог краљевића Петра [...]
Записи Радоја М. Јанковића Књига закаснелих успомена Радоја М. Јанковића неће променити историју Краљевине Југославије уочи Другог светског рата, јер од те државе није остао [...]
Наш сајт користи колачиће који служе да побољшају ваше корисничко искуство, анализирају посете сајту на сајту и приказују адекватне рекламе одабраној публици. Посетом овог сајта, ви се слажете са коришћењем колачича у складу са нашом Политиком приватности.
