4. новембар

(Ријека Црнојевића, 4. новембар 1884 – Ница, 16. октобар 1962)

Одрастање

Принцеза Јелена Карађорђевић Петровна, била је ћерка краља Петра Карађорђевића и кнегиње Зорке, рођена сестра принца Ђорђа и краља Александра Карађорђевића. Била је удата за руског кнеза Јована Константиновича Романова. Имали су двоје деце, Всеволода и Катарину Романов. Након ране смрти мајке, са оцем и браћом се из Црне Горе преселила у Женеву, где је наставила започето образовање.

Школовање

Даље школовање је наставила у Институту манастира у Смољном, у Петрограду, једном од најстаријих институција за образовање девојака из периода владавине руске царице Катарине Велике. По повратку у Србију и крунисањем Петра Карађорђевића за краља, Јелена са браћом започиње живот у Старом двору. Као ћерка српског краља, Јелена Карађорђевић је учествовала у многим протоколарним активностима. Њен хуманитарни рад се нарочито истиче. Помагала је Дом за сироту децу, Дом убогих старица и Женску вишу школу. У слободно време, ког је било све мање током одрастања, највише је волела да чита и јаше. Често је путовала, најчешће у посете породици у Русији, Италији и Црној Гори.

Брак

Како би се учврстиле односи између Србије и Русије, било је потребно спојити чланове владајућих династија браком. Планирано венчање Татјане Романов и Александра Карађорђевића, није се догодило због недовољно учвршћене династије Карађорђевић на српском престолу. Од 1906. године су почели преговори о новој брачној понуди. Затим су уследиле и свечане посете Београду и Петрограду, а 1911. године је уприличена свечана церемонија венчања. Након венчања, Јелена Карађорђевић Петровна се посветила студијама медицине на Универзитету у Санкт-Петербургу.

Живот у Русији и учешће у ратовима

Са Јованом Романовим је живела у Мермерном дворцу, а нова породица ју је због њеног племенитог држања, узвишености и мудрости прозвала Чаровница (она која очарава). Током Балканских ратова вратила се у Србију како би допринела српској борби за ослобођење. Управљала је Војном болницом. Учествовала је и у оснивању Дома за ратну сирочад, који је након Првог балканског рата збринуо осамдесеторо деце. Током Првог светског рата, Јелена је слала помоћ у виду новца српском санитету. То су биле и године, када је родила децу, Всеволода 1914. и Јекатерину 1915. године. Када је почела револуција у Русији и када су убијени представници царске породице, Јован Романов је био ухапшен. Јелена је пратила свог супруга у прогонство које се завршило убиством Јована од стране бољшевика. Убрзо је и Јелена ухапшена, а децу је успела да склони у Шведску. Након ослобођења, заједно су се преселили у Ницу, где је и преминула 1962. године.

Из дневничких записа – сећање на почетак Првог светског рата

„Страшан је ово део земље. Неколико залогаја хлеба, шака снега као вапај за усахлу жеђ – то нам је вечера. Скоро сваког дана довозе рањенике. Остале, оне који могу да поднесу путовање санитарним возом, отпремамо даље, у Русију. Управо сада чујем јаку канонаду. Ужасава помисао да сваки прасак значи толико много изгубљених живота. У даљини, једна мала светлост дршће, ишчезава, поново се пројављује. До нас допире јецање. Неко плаче, непрестано. Рањеници покушавају да се врате на своја места. Кажу: Борба је.ˮ

Последњи сусрет са царицом

„Царица нас је љубазно примила. Поновила нам је колико се брине због тога што су јој деца болесна. […] Царичина храброст је била врло достојанствена. Премда је имала мрачни предосећај о судбини свог царског супруга и плашила се за своју децу, царица нас је затекла својом хладнокрвношћу. У овим трагичним данима ниједном није показала слабост, ни као мајка ни као супруга, иако је, у тим тренуцима, доживела све што је могла да осети као мајка и жена. Тог дана сам, последњи пут на овом свету, у Царском Селу, видела царицу.ˮ

Извор: Јелена Карађорђевић Петровна – Јелена Делибашић

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B0_%D0%9A%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B