Пиљци и кржине: успомене и рефлексије из таоштва и интернације 1914–1917.
Шифра производа: 31204
Преузмите одломак: 
Едицијe: XII коло, Србија 1914-1918
Аутор: Кристо П. Доминковић
Број страна / Повез / Писмо:
344 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
ИСБН: 978-86-515-2584-4
Година издавања: 2025.
Издавачи / Суиздавачи: Архив Војводине, Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 2,200.00 RSD
Кристо П. Доминковић је био публициста, новинар, писац и један од значајних чланова српског римокатоличког покрета у Дубровнику.
Поред тога је био главни уредник и власник листова Срђ и Дубровник. Као жустри критичар Аустроугарског царства био је интерниран у различитим градовима у периоду 1914–1917. године. У време Првог светског рата Аустроугарска је формирала већи број логора, што на својој, што на окупираној територији, у које су затварани политички противници Монархије, нарочито борци за ослобођење јужнословенских народа од бечког режима. Своја искуства из интернације, која сведоче о ужасним условима и опхођењу према заробљеницима, К. П. Доминковић овековечио је у делу Пиљци и кржине.
Доминковић не записује суве чињенице, он пред читаоце износи сам живот. Живот који је комплексан, стравичан и истовремено и у најтежим тренуцима апсолутно вредан борбе. Преживљене страхоте вредне су управо зато што се из њих учи или како каже аутор: Ово значи да ме је и овај бол нешто научио, а нешто научити то је задовољство, срећа. … Са овим осјећајима заглављујем своје пиљке и кржине, а ако сам кад и осјетио какав бол, већ сам га и заборавио.
Кристо П. Доминковић
Кристо П. Доминковић је рођен у Дубровнику 16. јануара 1877. године од оца Пере и мајке Ане, рођене Кристовић. У родном граду је похађао основну школу (1883–1887), грађанску школу (1887–1891) и гимназију. Студије медицине је уписао у престоници државе којој је Дубровник тада припадао – Бечу. Током студија био је активан у организацијама српске студентске омладине. После мајчине смрти, након одслушаних неколико семестара, прекинуо је студије и вратио се у Дубровник, а затим отпочео публицистички и политичко-пропагандни рад. Објављивао је књижевне и политичке прилоге, мемоарске и педагошке у више периодичних публикација, највише у дубровачким листовима Дубровник и Срђ. Био је дародавац књига за Народну библиотеку у Београду.
Уредник Дубровника постаје 1905, а почетком 1909. власник, издавач и одговорни уредник истог листа. По смрти Антуна Фабриса кратко је уређивао и књижевни часопис Срђ (1905). Један је од оснивача Дубровачког соколског друштва „Душан Силни“, чије је оснивање предложио на скупу Српске дубровачке академске омладине 1907. године.
Потписивао се псеудонимом Ћиво Книмођ и иницијалима К. П. Д. и К. Д.
Одликован је Орденом Св. Саве.
Умро је 20. октобра 1946. године у Дубровнику.
Још нема коментара.