Пакет: Велики рат
Шифра производа: ВР1
Едицијe: Акција, Србија 1914-1918
Повез / Писмо:
Тврд / Ћирилица
Димензије: 14 × 21 cm
Година издавања: 2014.
Издавачи / Суиздавачи: Издавачка кућа Прометеј, РТС
Цена: 5,200.00 RSD
Пакет од 4 наслова по 50% нижој цени
Овај пажљиво осмишљен пакет од четири наслова представља идеалну полазну тачку за све који желе да се упознају са Првим светским ратом, посебно са положајем и улогом Србије. Пакет чине књиге са сведочанствима савременика рата и две историографске студије, једна домаћег и једна страног историчара, те тако нуди ширу перспективу и добру основу за даље истраживање теме Великог рата.
Србија у рату 1914–1916, Катарина Штурценегер
Аутентично сведочанство о ратним годинама у Србији, настало из непосредног искуства ауторке која је боравила у земљи утоком најтежих периода рата. Књига доноси живописне и потресне записе о свакодневици, страдању и издржљивости српског друштва у годинама 1914–1916.
Српски ратови, Бруно Барили
Дневничко-репортажни записи италијанског писца и ратног извештача који је из прве руке пратио српске ратове. Барилијев текст доноси снажан утисак о људима, атмосфери и моралном набоју једног народа у борби, из перспективе страног савременика.
Србија 1914–1918: Ратни циљеви, Ђорђе Станковић
Оба историографска студија једног од најзначајнијих српских историчара, посвећена је политичким, дипломатским и државним циљевима Србије на почетку Првог светског рата. Књига пружа аналитички оквир за разумевање одлука, стратегија и међународног контекста у којем се Србија нашла 1914. године.
14. Велики рат, Оливер Јанц
Детаљан преглед Првог светског рата из пера немачког историчара Оливера Јанца, једног од водећих савремених истраживача ове теме. Књига повезује војну, политичку и друштвену историју рата, смештајући српско искуство у шири европски и глобални контекст.
Бруно Барили
Бруно Барили (Фано, 1880 – Рим, 1952), прозаик, критичар и музичар. Написао је два музичка дела, Медуса и Емирал.
Бруно Барили ће као 24-годишњи писац репортер боравити у Србији, као извештач италијанских листова 1912. и 1914. у време балканских ратова. Објављиваће репортаже у листовима La Tribuna, а потом у Corriere della Sera. Писаће из Београда, Ваљева, Ниша, Врања… Описиваће страдања српског народа срцем и душом, са много љубави и саосећања, дивиће се ратним подвизима и јунаштву српских војника.
Бруно Барили ће код нас остати познат једино по томе што је отац знамените сликарке Милене Павловић Барили, уметнице чије је дело сакупљено у галерији у Пожаревцу.
Ђорђе Станковић
Ђорђе Станковић (1944, Слобштина – 2017, Београд) био је истакнути српски и југословенски историчар. Студирао је историју на Филозофском факултету Универзитета у Београду, где је и докторирао, а затим дошао до места редовног професора. На истом факултету је обављао функцију продекана и био шеф Катедре за историју Југославије. Био је председник Друштва историчара Србије и секретар Савеза историјских друштава Југославије. Такође је био у уредништву неких од најзначајнијих научних часописа у бившој Југославији, као што су Историјски гласник, Југословенски историјски часопис и Марксистичка мисао.
Катарина Штурценегер
Катарина Клара Штурценегер (Catharina Clara Sturzenegger, 5. децембар 1854, Спајхер – 11. октобар 1929, Цирих) била је швајцарска публицисткиња и болничарка, члан швајцарског Црвеног крста. Године 1912. као и у периоду од 1914 – 1915. боравила је у Србији као ратни извештач и добровољна болничарка. Своје успомене из тог периода објавила је у шест књига о Србији.
Катарина Клара Штурценегер је, уз Арчибалда Рајса, најпознатија Швајцаркиња која је у тешким данима 1914. и 1915. године притекла у помоћ Србији. Током ангажовања у циришком Црвеном крсту Катарина упознаје своју имењакињу, Српкињу Катарину Јовановић, историчарку, хуманитарну радницу, између осталог и ћерку једног од најзначајнијих српских фотографа, Анастаса Јовановића. Из овог познанства проистекло је интересовање Штурценегерове за Србију и збивања на Балкану почетком 20. века, па се у време Балканских ратова (1912−1913) прикључује Швајцарској мисији Црвеног крста, као болничарка и ратни дописник из Србије.
Катарина је у Србији боравила два пута. Први пут у време Балканских ратова, а затим и током Првог светског рата, већ у доби од 60 година, од августа 1914. до пролећа 1915. године.
По повратку у Швајцарску Клара Штурценегер организује бројне хуманитарне акције и прикупљање хуманитарне помоћи за Србију и српски народ под окупацијом и школовање седамнаест српских ђака и студената, који су се као избеглице школовали у Швајцарској.
Катарина Штурценегер умрла је 11. октобра 1929. године. У знак захвалности за све што је учинила за српски народ Краљевина Југославија је сносила трошкове њене сахране.
Оливер Јанц
Оливер Јанц је професор Савремене историје на Слободном универзитету у Берлину. Објавио је бројне књиге и прилоге о немачкој и европској историји, међу којима су Грађани посебне врсте; Евангелистички свештеници у Пруској; Централизам и федерализам у 19. и 20. веку; Транснационала историја; Симболика капитала жаловања; Нација, религија и породица у италијанском култу сећања на погинуле у Првом светском рату; Dolce vita? Италијански досељеници у Немачкој.
Координатор је бројних истраживачких пројеката о Првом светском рату и главни уредник интернет издања 1914-1918. online.
Још нема коментара.