Приповедам – неколико прича и пар есеја

Када сам желео да дам име својој књизи, нисам се без разлога и случајно одлучио за овај помало архаићан глагол – приповедати. Не бежећи од намере да моје причање помало зазвучи и старински као приповедање, ипак превасходно сам мислио да ћу тако најбоље објаснити какав садржај моји текстови носе.

У овој књизи нису заступљене само класичне приче, оне писане баш онако како се приче и пишу. Ако говорим о нечему што је било, то запишем као причу, или желим да опишем неку појаву у виду есеја, мислим стално како некоме то да испричам. Чак и када пишем неки путопис, користим опет тај заједнички начин изражавања или експресије и мислим да је најопштије речено, све то приповедање. Шта год да сам овде написао, учинио сам то као приповедач.

Морам вам одати и једну малу тајну заната. Онај ко сам себи не зна да исприповеда оно што је намерио, неће знати ни вама.
Сама реч при-повест, може да се протумачи и као нешто што се налази при или близу повести, близу историје. Моје приче заиста то јесу. Настају препричавањем прошлости, историје, повести. Оне су приповести.

Са друге стране, и поведање значи казивање, па од наше воље зависи да ли ћемо приповедање схватити само као пуко казивање или оно причање за које смо при повести пронашло своју инспирацију.

Аутор