О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком

Шифра производа: 31094
О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком
Преузмите одломак:
Број страна / Повез / Писмо:
232 / Тврд / Ћирилица
Димензије: 17 × 24 cm
ИСБН: 978-86-515-2482-3
Година издавања: 2025.
Издавач / Суиздавач: Издавачка кућа Прометеј

Цена: 1,800.00 RSDЦена са попустом: 1,350.00 RSD

Књига о словенском пореклу и коренима у породици европских народа

Рана историја Срба и Словена имала је у новијој југословенској историографији третман који није одговарао њиховој улози и значају кроз историју. Права историја Срба на све могуће начине је минимизирана, или представљана неодговарајућим изворима и чињеницама.

Најранија прошлост Срба је још увек велика непознаница, у науци се користи само мањи део сачуване историјске грађе о Словенима, а многи важећи закључци изведени су на основу искривљених података, тенденциозно писаних докумената и млађих преписа извора. Нарочито је занемарен период од сеобе народа па дубље у праисторију, те је и најмање познат и истражен.

У диригованој послератној историографији рана српска историја је добила најмање простора, а прошлост Срба се озбиљније изучава тек од времена Немањића, па изгледа као да их није било на овим просторима и више векова раније. У неколико реченица спомињу се Часлав, Завида, или Бодин и то је све што се о ранијој повести могло научити у нашим уџбеницима. Прихватили смо тезе германске историографске школе о сопственој прошлости, дакле оно што су други, често кроз историју према нама непријатељски расположени, хтели да мислимо о себи!

Шафарик закључује да су Словени морали и раније живети где им се и данас налазе националне државе, само скривени под другим именима. Римљани о Словенима не говоре као о новом, непознатом народу, а у језику њихових суседа налазе се многе словенске речи, лична имена, па и обичаји, што такође говори у прилог Шафариковој тези.

Такође, низ топонима у Панонији који наводе Плиније, Птоломеј и Јорданес, има неоспорну словенску подлогу. По Шафариковом мишљењу име Срби је опште име за све Словене, како су сами себе називали, а име Венеди, је добијено од суседних германских племена.

Павле С. Станојевић

Павел Јозеф Шафарик

Рођен је 1795. године у Кобељарову, и био је словачки и чешки писац, историчар, етнограф, филолог и лингвиста. Рођен је у сиромашној породици, те је основно образовање стекао од оца. Завршио је гимназију, а потом студира на Евангеличком лицеју. Оснивач је славистике као научне дисциплине, и један је од првих слависта.

Након стицања доктората, живео је и радио у Новом Саду. Био је директор и професор Српске велике православне гимназије, председник првог читалачко-претплатничког и ученог друштва Словака у Војводини, утицао је на покретање часописа Сербска летопис и оснивање Матице српске.Оженио се Јулијом Амбрози де Седен, и имали су једанаесторо деце.

Био је један од водећих људи Словачког народног препорода, који су се у првом реду борили против мађаризације и углавном имали панславистичка убеђења. Панслависти су у то време сматрали да су поједини словенски народи само племена јединственог словенског народа а њихови језици само дијалекти јединственог словенског језика. Касније ће ова убеђења бити ублажена и прерасти у идеју словенске узајамности, чији ће Шафарик бити један од идеолога.

Шафарик је имао исте погледе на српски језик као и Вук Стефановић Караџић. Иако није писао на српском и није био Србин, у великој мери је утицао на филологију српског језика у 19. веку. И Шафарик и Вук су имали исте погледе на корпус српског језика и књижевности. Име Шафарика треба да буде убележено као име пријатеља српског језика, писца прве историје српског језика и једног од најзначајнијих српских библиографа свих времена.

Будите први који ће написати рецензију за „О пореклу Словена по Лоренцу Суровјецком“

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.


Још нема коментара.