5. децембар

(Спајхер, 5. децембар 1854 – Цирих, 11. октобар 1929)

Катарина Клара Штурценегер је била швајцарска публицисткиња која је током Првог светског рата била добровољна болничарка у Србији. Тако је настала књига, на француском и немачком језику, Србија у рату 1914 – 1916, као успомене на догађаје у Србији уз забелеђених 120 фотографија. Рођена је у сиромашној породици. 1872. године се уписала на Учитељски факултет, а по завршетку студија је почела да предаје у школи. Прикључила се швајцарском Црвеном крсту 1903. године када почиње њен предани мисионарски рад. Поред тога је писала новинске чланке. У почетку је користила псеудоним, како би њени радови били објављени. Сусрет са ратним вихором и недаћама које оно носи, први пут се догодио у сукобу између Русије и Јапана.

Долазак у Србију

У Србију први пут долази за време Балкански ратова. Тако је Катарина Штурценегер стала раме уз раме са колегом и сународником Арчибалдом Рајсом, извештавајући не само о ратним збивањима, већ и о српском народу, његовом страдању и родољубљу. Посебну пажњу је посветила злочинима које је спроводила војска Аустроугарске и Бугарске. Када се вратила у Швајцарску, Катарина је радила на организовању многих хуманитарних акција како би се прикупљала помоћ за Србију. Преминула је 1929. године, а у знак захвалности за пружену помоћ српском народу, Краљевина Југославија се побринула за трошкове сахране.

У наредном тексту следе издвојени сегменти из књиге Србија у рату 1914 – 1916, Катарине Штурценегер.

О српским рањеницима

„Ране ових људи из претходних ратова показују да они нису олако подлегли; осакаћења ногу и руку зачуђујуће су честа, глава и груди су мање погођени.

Све госпође обављају превијања са херојском оданошћу; оне перу, чисте и завијају ране, често од раног јутра до касно у ноћ, по својој сопственој иницијативи; само тешке случајеве обрађује главни лекар.

А постигнути резултати казују нам да добро радимо: све лакше ране врло су добре; кроз петнаестак дана моћи ћемо да отпустимо трећину наших људи.ˮ

Љубав према отаџбини

„Сада разумем зашто Србин воли своју рођену земљу у којој налази, поред средстава за опстанак, слободе и права које мало земаља има, у којој не може бити становника сасвим у беди, јер сваки сељак има неколико по закону неотуђивих добара.

Неотуђиво је све што му је потребно за његов опстанак и опстанак његове породице: четири хектара земље, два пара волова за њихово обрађивање, једна крава, четири овце, четири козе и четири свиње, као и живина и све алатке у домаћинству! Чак и у Швајцарској нисмо дотле дошли.

Може ли онда бити чудно што је свако спреман да да свој живот и своју имовину да би очувао те повластице?ˮ

О страдањима

„Ово је само једна слика међу хиљадама које показују исто: колико је бола и јада на бојним пољима! Међутим, најтежи бол, очај који се додирује са лудилом, не рађа се под ватром топова, у киши метака и граду граната, него у породицама, како у палатама богаташа тако и у кровињарама сиромаха, у болничким салама и у постељама рањеника: ту драма достиже свој врхунац.

На бојишту, човек се онечовечује, пијан је од мржње према непријатељу, којег ће убити и само се зато бије. Али у болничкој сали, где човек долази себи, он види своје „јаˮ, упропашћено и поцепано, своје најдраже наде уништене заувек… заувек; онда тек осећа сву трагику рата.ˮ

Немачко заузимање Београда

„Острво је поново заузето и са њим пет тешких реморкера који садрже огромне количине санитетског материјала, довољног за читаву једну армију. Колико ће нам бити потребан, нажалост, увек и увек изнова!

Колико других рана задобијених у овом рату неће моћи никад да буду извидане! Толико рањених срдаца, уништене среће, толико драгих растављених од својих заувек! И осакаћених који улазе у нову годину вукући се! И изолованих који овде плачу: и усамљених чију тугу нико не дели! Несрећници које глад доводи до лудила, сломљене егзистенције које тону у очај! За све те ране земља нема никаквог лека. Оне ће вечно крварити.ˮ

Извор: Србија у рату 1914 – 1916 – Катарина Штурценегер

Фотографија: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%9A%D0%B0%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B0_%D0%A8%D1%82%D1%83%D1%80%D1%86%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D0%B5%D1%80