23. октобар

(Вршац, 23. октобар 1856 – Нови Сад, 22. октобар 1922)

Ко своје не брани, зар може бранити оно, што није његово?

Љубав према народу нема границе. Ко све не да, није ништа дао.

Иди увек за паметнима, а не за онима, који су само школу учили.

Јаша Томић је био српски политичар, новинар и књижевник. Студије медицине и књижевности је започео у Бечу, али их је прекинуо услед све већег политичког ангажовања. Од 1881. године почео је да ради за радикалски лист Самоуправа. Тада почиње све већа укљученост Томића како у рад Српске народне слободоумне странке тако и у рад Заставе. Његов циљ је био да се у Бечкеречки програм укључи питање хлеба односно да Милетићева странка прошири своју политичку делатност и на друштвена питања. Због личних сукоба са политичарем и уредником листа Браник, Јаша Томић је 1889. године убио Мишу Димитријевића. Шест година је био у казниони у тврђави Вац. На почетку XX века, редовно је писао о положају Срба, а током Балканских ратова је био војни извештач. Истакао се на Народној скупштини у новембру 1918. гоидне када је донета одлука о присаједињењу Војводине Србији. Оставио је многа дела, како политичких записа тако и романа.

Из говора Тражимо своја права

„Па шта може бити смер и мета држави? Шта друго, него да помогне држављанима у њиховој тежњи, да буду срећни, задовољни, слободни.

А држава, која то не може, не врши свој смер, тамо нешто недостаје. Зар су наши стари зато створили државу, зато гинули и мучили се, да њихови потомци дочекају овакʼо стање? И зар ми одржавамо државу зато, да огроман део држављана пропишти од велике невоље? Зар зато, да гине од болести, које излазе од сиротиње, из неуређености и незнања. Зар зато, да толики труну по тавницама и селе у бели свет.

Држава, у којој се догађају таква зла, не стоји на доброј основи. Ту основу треба променити радикално, из темеља.

И мора се променити. Не само зато, што се променило стање, те пошло нагоре. Него и зато, што је свет постао паметнији, зрелији, па неће у својој домовини и отаџбини да живи бедним просјачким животом. И неће да остави децу своју у тако ужасном стању.ˮ

Извештаји из Балканских ратова

„У оквиру Велике Србије, која му је изгледала могућа у то време, видео је српске земље и места, са српским приморјем на Јадранском мору. За Томића су ослобођена места и културно историјски споменици били национална светилишта за ходочашћа, веровао је да се најзад обнавља стара слава и моћ српске државе насупрот Турцима које је означио као варваре недостојне европске цивилизације. Српског војника описивао је као инкарнацију античког хероја и, […] са дивљењем описивао излазак српских трупа на Јадранско море упоређујући га са Наполеоновим освајањем Алпа.ˮ

Ангажовање за време Првог светског рата

„Томићева улога у овим збивањима огледа се у његовом одбијању понуде председника Мађарског националног већа Михаља Карољија, у октобру 1918, да заузме министарско место у новој мађарској влади, одбијању уласка у загребачко Народно веће СХС, одлучном и успепшном председавању Српским народним одбором у Новом Саду, дочеку и поздрављању србијанске војске под командом мајора Војислава Бугарског са балкона Матице српске.ˮ

Извор: Срби у Хабзбуршкој монархији – знамените личности 1526 – 1918. – Дејан Микавица

Срби у Хабзбуршкој монархији од 1526. до 1918. – књига друга – Дејан Микавица, Ненад Лемајић, Горан Васин, Ненад Нинковић

Јаша Томић – Дејан Микавица, Горан Васин

Фотографије: https://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%88%D0%B0%D1%88%D0%B0_%D0%A2%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D1%9B