17. октобар│На данашњи дан преминуо Ђорђе Карађорђеви

Необичан живот принца Ђорђа Карађорђевића

На данашњи дан, 17. октобра 1972. године, у Београду је преминуо Ђорђе Карадордевић, син краља Петра I и праунук вожда Карадорда. Рођен је 1887. године на Цетињу, као прво дете кнеза Петра и кнегиње Љубице-Зорке, ћерке црногорског краља Николе. Школовао се у руском кадетском корпусу у Санкт Петербургу, а након Мајског преврата 1903. године дошао је у Србију као наследник престола. Био је ватрени родољуб и противник аустроугарске анексије Босне и Херцеговине.

Године 1909. абдицирао је након несрећног случаја у којем је усмртио свог послужитеља. Истакао се у Балканским ратовима и Пром светском рату, где је био тешко рањен на Мачковом Камену. Због испада у јавности 1925. године упућен је на психијатријско лечење, где је остао до 1941. Оженио се Радмилом Радоњић, али није имао деце. Сахрањен је у Цркви Светог Ђорђа на Опленцу.

Принц Ђорђе о родној кући на Цетињу записао је:

„Родна кућа на Цетињу била је сура, четвороугаона, старински грађена са прозорима који гледају делом на улицу, а делом на врт, личила је пре на дом неког имућног грађанина него на дворац једног принца, претендента једне династије и зета владајућег кнеза.“

Крштење принца Ђорђа

Рођење првог сина кнеза Петра, биће и рођење првог унука кнеза Николе, те ће изазвати опште одушевљење у читавој Црној Гори. Крштење ће бити обављено 15. јуна. 1888. године.
Кумови на крштењу су руски цар и царица. У њиховом одсуству заступа их посланик Аргиропуло и књегиња Стана (сестра књегиње Зорке). Држећи у рукама малог принца Ђорђа, прота Милан Ђурић је беседио „Живи, расти и развијај се! Да Бог да владао свим српским земљама!“ На то је кнез Никола добацио: „Прећера га, попе, прећера!“

Школовање и учење

У својим мемоарима принц Ђорђе је из свог угла овако гледао на нове обавезе и начин образовања:

„Учење је напорно и моји дневни часови строго су одређени. Устајем у седам и имам само један сат за одевање и доручак, а затим почињу предавања која непрекидно трају до дванаест часова; од дванаест до два присуствујем заједничком ручку у двору. Време од два до четири резервисано је за учење, а од четири до седам за шетњу и забаву. У седам часова је заједничка вечера, а у десет сати морам да идем у постељу. Овај начин живота мање је забаван од година кадетовања у Русији.“

Раскид са престолом

Много тога је до данас остало нејасно и мистериозно у вези са личношћу принца Ђорђа Карађорђевића. Свакако, на првом месту налази се његова абдикација са места престолонаследника
у корист млађег брата принца Александра.

Главни разлози се морају тражити у Анексионој кризи, односно понашању престолонаследника Ђорђа током анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске, 5. октобар 1908. године. Ђорђе је имао значајну улогу у борби Србије да спречи анексију. Путовао је у приватну посету руском цару (који није хтео да га званично прими), коме је однео писмо краља Петра и тражио заштиту Русије у спору са Аустро-Угарском.

Смрт у несрећни дан

Принц Ђорђе преминуо је у Београду, у дубокој старости, у 85. години, 17. октобра 1972. године. Као и деда, отац, брат, сестра, брат од стрица и братанац, преминуо је у уторак, што се по неким тумачењима сматра несрећним даном за династију Карађорђевић. Две године пре њега је преминуо његов братанац Петар II Карађорђевић. Након смрти је био сахрањен на Новом гробљу у Београду, у непосредној близини Спомен-костурнице бранилаца Београда.