Јулка Хлапец Ђорђевић

Др Јулка Хлапец Ђорђевић рођена је 4. априла 1882. године у Старом Бечеју, и нема података о породици из које потиче, као и претходном школовању, али с обзиром на то да је то прва жена која је докторирала међу Србима, њено порекло подразумева виши просветно-интелектуални слој. Са докторском дисертацијом под насловом „Подвојвода Јован Монастерлија“, Јулија Хлапец Ђорђевић је докторирала 1906. године на Универзитету у Бечу, са свега 24 године, и судећи по два презимена, већ је била удата. Њен супруг био је Чех и звао се Здењко Хлапец, официр у аустроугарској војсци и са њим је највећи део живота и провела у Чешкој. У овом браку је имала две кћерке.
Најважније књиге објавила је на српском језику (мада је писала и на чешком), а сарађивала је у „Женском покрету“, Летопису Матице српске и часопису „Мисао“. Објавила је дела:  Судбина жене – криза сексуалне етике (студије и есеји, 1930), Студије и есеји о феминизму – у два тома (1935, 1937); роман Једно дописивање (1932); збирку кратких прича, путописа Осећања и опажања (1935).

Након важних објављених књига уочи Другог светског рата прекида се књижевни и научни рад Јулке Хлапец Ђорђевић. Непознат је и њен живот у годинама после Другог светског рата. Само постоји податак да је преминула у Чешкој, 23. октобра 1969. године у позним годинама.